Zoran Sulejmanov - Krivicno pravo (p.770)

da ubie edno lice koe se nao|alo vo dru{tvo so drugi lica.
v) Najposle, kako voleva se smeta i onaa posledica koja }e nastapi
kako dopolnitelna podale~na posledica po ostvaruvaweto na
glavnata posledica (na primer, nekoj go ubie svrtni~arot vo momentot
na doa|aweto na vozot pred toj da ja pomesti svrtnicata, svesen deka so
toa }e dojde do sudir na vozovi ili go ubie bolni~arot koj neguva te-
{ko bolno lice svesen deka poradi otsustvoto na potrebnata nega }e
umre i toa lice).
Pritoa, vo site ovie slu~ai bez zna~ewe e dali kon posledicata
koja se javila kako sredstvo za ostvaruvawe na celta: glavnata posledica
(prethodna cel), sporednata (pridru`na ili grupna cel) ili dopolnitelnata
posledica (posredna cel), storitelot bil ramnodu{en
ili ja ~uvstvuva kako neprijatna.
2. Vo krivi~niot zakonik postojat krivi~ni dela koi mo`at da
bidat izvr{eni samo so direktna umisla. Takvi se, na primer, krivi-
~nite dela: prisilba (~l. 139 KZ), siluvawe (~l. 186 KZ) odzemawe tu|i
predmeti (~l. 241 KZ), la`no prijavuvawe na krivi~no delo (~l. 366
KZ), itn.
Kaj nekoi krivi~ni dela zakonot bara posebno znaewe na nekoe
obele`je na toa krivi~no delo ili znaewe deka mo`e da nastapi odredena
opasnost (na primer, kaj krivi~nite dela od ~l. 196, 268 st. 4, 299
st. 2, 350, 395 KZ). Kaj tie krivi~ni dela se zema deka znaeweto ozna~uva
direktna umisla. Samo so direktna umisla, isto taka, mo`at da bidat
izvr{eni site onie dela kaj koi namerata ili streme`ot da se
ostvari posebna (so namerata opfatena) cel se javuvaat kako konstitutiven
element na zakonskoto bitie na deloto.
Krivi~nite dela kaj koi zakonot bara znaewe vo pogled na
opredleni okolnosti ili za posledicata na deloto (na primer, kaj krivi~nite
dela od ~l. 261 st. 2, 273 st. 4, KZ), mo`at da se izvr{at so
direktna i so eventualna umisla, ako zakonot vo pogled na ostanatite
stvarni obele`ja bara samo svest za mo`nosta od nivno postoewe.
b) Eventualna umisla (Dolus eventualis)
1. Krivi~noto delo e storeno so eventualna umisla koga storitelot
bil svesen deka poradi negovoto storuvawe ili nestoruvawe
mo`e da nastapi {tetna posledica, no se soglasil so nejzinoto nastapuvawe.
Ottuka proizleguva deka eventualnata umisla e sostavena od
dva elementi:
1 0 Svest za mo`nosta od nastapuvawe na posledicata (intelektualna
komponenta na eventualnaat umisla). Stanuva zbor za svest
na storitelot za toa deka od negovoto dejstvie mo`e da nastapi zabranetata
posledica iako ne e siguren vo toa. Spored toa, eventualnata
umisla postoi toga{ koga storitelot se soglasuva so nastapuvawe na
posledicata koja toj ja predviduva samo kako mo`na. Taa svest za mo-
255