Zoran Sulejmanov - Krivicno pravo (p.770)

{uvaweto na kaznata li{uvawe od sloboda. 426
Nasproti gornite sfa}awa se iznesuva mislewe deka pari~nata
kazna ne se transformira vo kazna li{uvawe od sloboda zatvor, ottamu
{to supletorniot zatvor ima niza specifi~nosti: negovoto izvr-
{uvawe se zapira ako osudenikot go plati ostatokot na kaznata, 427 ne
povlekuva pravni posledici od osudata, mo`e da trae pomalku od 30
dena no, ne mo`e da bide podolg od 6 meseci, ne mo`e da se spojuva so
drugi kazni zatvor vo edinstvena kazna. Me|utoa, kako {to pravilno
istaknuva vo teorijata, 428 seto toa ne zna~i deka supletorniot zatvor
prestanuva da bide kazna li{uvawe od sloboda, i {to e najva`no, osudenikot
da ne go do`ivuva na toj na~in i deka tokmu zatoa, stanuva kriminalnopoliti~ki
problemati~en institut. A poradi toa {to vo supletorniot
zatvor krajna linija sepak e samo li{uvawe od sloboda i po
pravilo sekade vo svetot se izrekuva vo isklu~itelno kratko traewe,
stojat i site prigovori {to redovno im se upatuvaat na kratkotrajnite
kazni li{uvawe od sloboda. Me|utoa, sepak najva`niot problem na
supletorniot zatvor se sostoi vo toa {to te{ko mo`e da se dovede vo
soglasnost so principot na vinata, za{to kaznata li{uvawe od sloboda
mnogu pote{ko go pogoduva storitelot odo{to pari~nata kazna.
Imeno, ottamu {to pari~nata kazna e poblaga od kaznata li{uvawe od
sloboda, taa se izrekuva toga{ koga sudot ocenil deka stepenot na vinata
na storitelot e pomal. Soglasno toa, ako pari~nata kazna dopolnitelno
se zameni so li{uvawe od sloboda, se dobiva sankcija koja pove}e
ne mu odgovra na stepenot na vinata utvrdena vo pravosilnata
presuda.
Trgnuvaj}i od silata na navedenite i drugi argumenti postojat
avtori na ~ii stavovi i nie se priklonuvame, deka supletorniot zatvor
treba celosno da se napu{ti, no i takvi koi smetaat deka treba
samo da se smali negovata primena. 429
426
Vo ovoj pogled isklu~ok pretstavuva samo francuskoto krivi~no
pravo koe supletorniot zatvor go tretira kako prisilna merka (contrainte par
corps). Vo ~l. 762 na francuskiot ZKP izre~no e propi{ano deka izdr`uvaweto
na taa merka ne go osloboduva osudenikot od dol`nosta da postapi po
osudata zaradi koja merkata bila primeneta. Novoselac, P. Izvr{enje nov~ane kazne
i primena supletornog zatvora u kaznenom postupku, Na{a zakonitost, Zagreb,
1989/2-3, str. 277.
427
"Ako osudenikot isplati samo del od pari~nata kazna, ostatokot
srazmerno }e se pretvori vo zatvor, a ako osudenikot go isplati ostatokot na
pari~nata kazna, izvr{uvaweto na zatvorot }e se zapre (~l. 38-a st. 3 KZ).
428
Ibid, str. 277.
429
Vo ovaa smisla Novoselac: "I pokraj navedenite nedostatoci na supletorniot
zatvor fakt e deka toj uspe{no go obezbeduva izvr{uvaweto na
pari~nata kazna. Postojat izvesen broj osudenici koi iako mo`at, ne sakaat
da ja platat pari~nata kazna i takvi koi uspe{no ja izbegnuvaat nejzinata
382