Bošnjačka riječ 13-16 - Centar za bošnjačke studije

нарушавала постојеће конвенције
колико начин на који су изведена.
Након што су заточеници у
Шаховићима ликвидирани, наш
сељанин Секула ишао je oд трупа дo
трупа и пререзивао лигаменте
изнад пета. Тако се на селу ради са
воловима након што се оборе
ударцем сјекире како се, уколико су
још живи, не би поново дигли.
Неки су пак јели коцке шећера
натопљене крвљу које су нашли
претурајући по џеповима мртваца. Из
наручја мајки и сестара узимали су
дјецу и клали иx пред њиховим очима.
Касније су се исте те убице покушале
оправдати рекавши како их не би
заклали, већ, само упуцали да њихове
мајке и сестре нијесу биле тамо.
Муслиманским свештеницима су
чупали браде у урезивали крстове у
чела. У једном су селу гpyпу људи
жицом привезали за пласт сијена и
запалили. Послије су неки тврдили
дa људи горе пурпурним пламеном.
Jeднa je група напала jeдaн
муслимански усамљени пocjeд. Се -
љак је управо дpao јагње.
Намјеравали су га устријелити, а
кућу запалити, али их је гуљење
јагњета навело дa за исту шљиву за
пете објесе сељака. Искусан месар
је сјекиром расцијепио сељакову
главу, али врло пажљиво, као дa
ниje желио дa оштети торзо. 3атим
је распорио груди. Срце је још
куцало. Месар га је руком ишчупао
и бацио псу. Касније се причало
како пас ниje ни такнуо срце, јер чак
ни псето неће турско месо.
Ако човјек расуђује може му се
учинити дa je готово неважно како
људе убијају, и што се чини са
њиховим лешевима. Aли није тако.
Најважније je oд свега то што су са
људима поступали као са живо -
тињама и што су измишљали нове
начине убијања, бацало је то сјенку на
убиства и откривало најскривеније
кутке мрачног бездана душа убица. У
тој земљи убиства нијесу нешто
страшно; превише су честа дa би
била. Али окрутан и нељудски начин
на који су почињена као и уживање
којем су се убице често предавале
136 Januar - Decembar 2009.
изазивао је ужас и ocyдy, премда ce
paдило о муслиманима.
Истина, већ је било увријежено
мишљење како jeднa вјера мора
наносити зло другој, човјек наносити
зло уругоме. Постоји и послов ица:
Човјек је човјеку вук. Чини ce дa cy
људи вјеровали као није човјек
мушкарац који тако не поступа. Aли
ови су злочини надмашили све
раније. Изгледало је као дa људи
мрзе друга људска бића као таква, а
да је вјера само изговор за ту
међусобну мржњу. Времена су малопомало
постала зла, а и људи са
њима. Уосталом људи чине вријеме.
Да би неправда била потпуна,
Бошка нијесу убили муслимани него
Црногорци, главешине из Колашина.
То је мој отац касније сазнао oд
повјериљивог знанца... 1
Izvještak od 17. novemabra 1924. o
zločinu u Šahovićima
1 Istorijski leksikon Crne Gore, 1, Podgorica
2006, 154.
2 Milovan Đilas, Besudna zemlja (Priredio i
predgovor napisao, Branko Popović), Politika,
Narodna knjiga, Beograd, 2005, 113-114.
3 4 Ibid, 203. Ibid, 209
5 Bošković Husein (Maoče, Pljevlja, 1890-
Turska, 1968), muslimanski komita.
Poticao iz bogate muslimanske porodice.
Od jeseni 1916. godine komitovao
po Sandžaku sa svojom četom. Po ujedinjenju
1918. ponovo se odmetnuo. Imao
dobru jatačku mrežu, slovio za najopasnijeg
muslimanskog komitu i zaštitnika
muslimanskog življa. Počinio brojne pljačke
i zločine nad pripadnicima vojske,
žandarmerije ili iz osvete nad građanskim
licima. Bio ucijenjen od jugoslovenskih
vlasti na veliku svotu novca a cijela
porodica mu bila internirana. U odsustsvu
osuđen na smrt. U brojnim sukobima
s vojskom i žandarmerijom ranjavan više
puta. Boravio u Italiji 1923. godine na liječenju.
Jugoslovenska obavještajna služba
raspolagala je informacijama o
namjeri da izvrši atentat na predsjednika
jugoslovenske (Nikolu Pašića) i albanske
vlade. Duže boravio u Albaniji gdje se
borio na strani Bajrama Curija, a otuda
otišao u Istanbul gdje je otvorio kafanu.
Na prijetnju da će se vratiti ukoliko mu
ne pošalju porodicu, jugoslovenske vlasti
su mu 1928. ispunile zahtjev. U Turskoj
učestvovao u ugušivanju pobune trakijskih
Grka i za zasluge dobio čifluk u mjestu
Vizu kod Krk-Kilise. Umro u Turskoj.
Vidi: Istorijski leksikon Crne Gore, 1, Podgorica
2006, 155.
6 Mehonjić Jusuf (1870-1926) iz Grnčareva
(Šahovići) kod Bijelog Polja, vođa muslimanskih
komita u Sandžaku. U toku balkanskih
ratova bio oficir askera, da bi
tokom Prvog svjetskog rata pomagao A-
U vojsku. Predvodio je komitske čete I
operisao čitavim područjem Sandžaka i
dijelom Kosova. Bio član Kosovskog komiteta.
Učestvovao u borbama u Albaniji
na strani Fan Nolija, protiv Ahmeda
Zogua kojeg je pomagala jugoslovenska
strana. Prema jednoj verziji ubijen u Albaniji
od strane jugoslovenske policije u
Skadru, dok je prema drugoj ubijen u
okolini Prizrena. Vidi: Istorijski leksikon
Crne Gore, 4, Podgorica 2006, 869-870.
7 7 Ibid, 209.
8 Ibid, 210-211.
9 9 Ibid, 211, napomena
10 Prema: Š. Rastoder, Tri svjedočanstva o
pokolju nad muslimanima u Šahovićima novembra
1924. godine; u: Almanah br. 7-8,
Podgorica 1999, 249-257.
11 Predstavka Muslimana izbjeglih poslije
pokolja u Šahovićima, kra iju Aleksandru,
Višegrad 17. juna 1925.
12 Izvještaj načelnika pljevaljskog okruga
o dogadajima u Šahovićima iz novembra
1924. godine.
13 Prema: M. Đilas, Land Without Justice,
Methuen&CO LTD. London,1958.