Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak

to, i dodatno još sna nije odbacivanje Tita kao komuniste. Nasuprot slu benoj politici,
odredjeni zaokret u pravcu pozitivnije ocene Tita, medjutim, uo ava se kod vidjenja
socijalizma obi nih gra ana. Sa ja anjem nejednakosti i pogoršanjem polo aja širih slojeva,
socijalizam i Tito se u se anjima javljaju u pozitivnijem svetlu. Nova istra ivanja slike
prošlosti u svakodnevnici Srbije 21. veka to jasno pokazuju. Dakle, slika Tita se u doma oj
stvarnosti neravnomerno menja u svojim razli itim segmentima: dok u istoriografiji i
slu benoj politici se anja ja a antititoizam, u pam enju obi nih ljudi proces je obrnut.
Slike prošlosti, kao sastojci ideologije, imaju aktivnu ulogu. Kada se prou avaju krupne
li nosti iz prošlosti sve jasnije biva okolnost da nisu samo oni bili akteri, nego da je i slika o
njima (pozitivna ili negativna ) tako e inilac razvoja. Razli ito akcentovane slike Tita bile
su aktivni idejni inioci zbivanja u Jugoslaviji u minulih petnaestak godina. Najpre je Savez
komunista Srbije od 1987. do 1990, zaklanjaju i se Titovim autoritetom, pokušao da izmeni
odnose u federaciji. Zatim je u periodu vlasti SPS-a Tito ignorisan, iako u slu benim slikama
prošlosti nije jednozna no demonizovan. U ovom periodu Tita je najviše demonizovala
srpska opozicija nekriti ki poistove uju i Tita i Miloševi a. Kritika Miloševi a tekla je
uglavnom preko antititoizma. Uzgred re eno, što se više nastoji da se poka e da su naši
politi ki neprijatelji, me u sobom prijatelji, to je politizacija upadljivija. Izjedna avanje Tita
i Miloševi a je primer poistove ivanja ove vrste. Nakon 2000. premda emotivno hladnije,
slu beno odbacivanje Tita je izri itije, jer je osporava komunisti ki antifašizam. Ipak za
nacionalni poraz retko mogu biti odgovorna dva ravnopravna krivca, demonizacija tra i
jednoga – to je Miloševi . Donekle potisnut, Tito je danas kao upropastitelj u senci
Miloševi a, ali je njegov prete a, u vertikali restaurativnog srpskog antikomunizma.
Razmatranje savremene slike Tita va an je deo prou avanja njegove istorijske uloge. Titov
u inak još traje, danas u obliku aktivnog uticaja njegove prera ene slike. Istorijski na in
posmatranja uvek je usmeren ka sadašnjosti. Istorijska svedo anstva prevode se na jezik
sadašnjice, pa se i istorijski zna aj prošlih doga aja uvek meri u svetlu istori arevog
opa anja sadašnjice. Ovaj istra iva ki prioritet istaknut je tamo gde su u središtu
prou avanja procesi, a ne gola zbivanja. Analisti ko vidjenje istorije uvek je
dvodimenzionalno: ono se kre e oko ta aka iz prošlosti, ali i oko posmatrane sadašnjice.
Suo ene su prošle istorijske perspektive na ondašnju prošlost, sadašnjost i budu nost, s
jedne, i današnja gledanja s druge strane, na taj na in, da se i uo avanjem razlika izmedju
njih mogu itati istorijske promene. Nijedan konkretnoistorijski sklop ne mo e dovoljno
objasniti konkretni dogadjaj: uvek je potrebno razlikovati istorijsku perspektivu prošlosti (tj.
budu nost koja je tada bila pred istori arima) i budu nost prisutnu kod savremene slike
prošlosti. Klju ne ta ke istorijske promene jesu one prošle situacije koje su pod uticajem
novih kolektivnih iskustava i na ina posmatranja, trajno izmenile perspektive gledanja na
sadašnjost, prošlost i budu nost. Dakle, ne svi minuli dogadjaji , nego samo oni koji imaju
potencijal da dalekose no izmene tuma enja istorijskih spletova, jesu istorijski zna ajni. To
su zbivanja koja su kadra da trajno revolucionišu sliku istorije. U ovom pogledu kod nas je,
uprkos krupnim promenama dr ave i društva, slika Tita i socijalizma još uvek u previranju.
Nesre eno stanje nije stvorilo uslove da se se anje na Tita “ohladi” i liši iracionalnih
sastojaka u sve svoje tri dimenzije: politi koj, nau noj i u pam enju obi nih ljudi.
11