Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak

Svaka nostalgija je selektivna. Manifestacija selektivnih “depolitizovanih se anja” kod
obi nih ljudi mo e se povezati i sa drugim iniocima. “Pragmatizacija vrednosti” vidljiva je
kod onih koji su okrenuti više ka rešavanju dnevnih problema, nego kod onih koji su
zaokupljeni simboli nim sukobima oko istorijske pravde. U krizi pojedinca ne zaokuplja
prošlost niti budu nost, ve svakidašnje pre ivljavanje. To je rodno tle nostalgije, ali, kada
je u pitanju socijalizam, nostalgija je, naro ito kod inteligencije, selektivna: mnogi pojedinci
se aju se prijatne socijalne sigurnosti, a ne i vlastite upletenosti u pravdanje re ima ili
njegove ideologije. Dakle, aktuelne potrebe i interesi stvaraju slo enu i široku zajednicu
zaborava i oprosta koja je u subjektivnom pogledu vrlo va na, jer slu i kao instrument
samozaborava i samooprosta. Bez zaborava ne bi pre iveli, ka e Ni e. U pam enju
svakodnevice socijalizma zaboravlja se na autoritarnost re ima, a pamti se društvena
sigurnost. Pam enje titoizma ipak ima više dimenzija i kao segment kolektivne svesti ne
mo e se tuma iti kao spontana romanti na reakcija na tegobno pre ivljavanje i
osiromašenje krajem 20.veka, niti kao arhai ni izraz propalog socijalizma. Kao i prema
drugim markantnim sadr ajima iz prošlosti, tako i odnos prema titoizmu mo e biti
nostalgi ni, negatorski i kriti ki. Romanti arski titoizam slavi svaki segment njegove epohe,
dok demonizatorski, tome nasuprot, sve tuma i kao la i prevaru. Kriti ki odnos, pak,
razdvaja realne modernizacijske crte ovog re ima od razli itih oblika nostalgi ne
idealizacije. Grubo re eno, radi se o razlici izme u e nje za prošloš u, ga enja i hladnog
rasu ivanja. U ovom ni eovskom smislu i harvardski profesor slavistike S. Bojm isti e
razliku izme u dva oblika nostalgije. Prva je rekonstruktivna, a druga refleksivna.
Rekonstruktivna nostalgija pripada kolektivnom pam enju, tu se smišljeno prekraja
nacionalna prošlost i budu nost, s namerom da se izgla a kolektivna svest o prošlosti i da se
ukinu privatna se anja koja su u sukobu sa kolektivnim. Ovu operaciju je D. Ugreši nazvala
"konfiskacijom se anja". Naravno da rekonstruktivna nostalgija ne vidi sebe kao nostalgiju,
tj. kao selektivnu maštovitu prošlost, nego ovu vrstu se anja dr i preko potrebnim
otkrivanjem zaturene nacionalne istine. Na drugoj strani, refleksivna nostalgija, opstaje u
rezervatu pojedina nog se anja, ne mo e biti oktroisana niti propisana, naj eš e se
iskazuje u privatnim pri ama i ne mo e se bez ostatka glajhšaltovati. Kriti ka refleksivna
nostalgija je svesna nepovratnosti prošlog, da povrataka ku i nema, ali i toga da masovni al
za stabilnim ivotom u prošlosti jasno pokazuje da je sadašnjost “poprili no teretli”, tj. u
nekim va nim segmentima ispod nivoa prošlog. Se anje na socijalizam jeste prete no, ali ne
i uvek, vezano za se anje na Jugoslaviju. I kod mnogih antikomunista jugonostalgija
ozna ava e nju za širim kulturnim prostorom od nacionalnog i nepristajanje na samo jedan
kulturni obrazac, pa je i zbog ovoga treba razlikovati od prazne romanti ne iluzije.
4. Tito kao simbol
Organizovano pamćenje nije samo važan sadržaj vladajuće ideologije, nego je to i struktura
simbola smeštena u njegovom središtu, koja osmišljava i neideološko iskustvo. Simbolička
struktura povezuje društvena izvorišta pamćenja sa njegovom društvenom funkcijom. Kod
svakog pamćenja treba raspoznati primarni dogadjaj i ključnu ličnost. To nije uvek realni,
izvorni i najuticajniji splet zbivanja, već su to dogadjaj i ličnost koji ujedinjuju i podstiču
društvo da stvara nove pravce razvoja. B.Švarc je pokazao kako su u SAD učesnici Drugog
svetskog rata tumačili vlastito iskustvo poredeći ga sa drugim primarnim dogadjajem –
građanskim ratom iz 1860-ih. Poredi se jedno zbivanje sa drugim, tj. način organizovanja i
osmišljavanja društvenog iskustva kod pojedinaca. Ova vrsta poredjenja pretvara pamćenje u
kulturni sistem, stvara simbolički obrazac prošlosti i pretvara kulturne simbole u očevidne
javne rasprave. Minuli dogadajaji na taj mogu biti ključ za tumačenje sadašnjice. Ali treba
shvatiti pod kojim uslovima i zarad kojih ciljeva prošlost postaje okvir za razumevanje
sadašnjice.
Švarc je to pokazao na načinu svojatanja Abrahama Linkolna (1809-1865) u SAD za vreme
Drugog svetskog rata (Schwartz 1996). Linkolnova senka duža je i šira nego što je bila u dobu
njegovog predsednikovanja (1860-1865). Linkoln nije samo kasnije oživljavan, nego je postao
trajan sadržaj pamćenja u kom je dinamika pamćenja postala najočiglednija. Na Linkolna treba
199