Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Da li to znači da se internacionalistički učinak Tita i SKJ može svesti samo na privremeni mir ?<br />
Tito je bio vešt operativac sa promišljenim iskustvom, koji je izgleda više intuitivno osećao<br />
eksplozivnost prostora nego što ga je intelektualno poimao. Njegova međunacionalna arbitraža<br />
počivala je na razvijenom osećanju odnosa snaga u svetu i zemlji. Ideološka postojanost mu<br />
nije sputavala operativnost, a nepoverljivost i autoritarnost nisu se kosili sa izvesnom<br />
tolerancijom (dok se ne skrene), a težnja za snažnom državom usavršavala je njegovu arbitražu.<br />
Osobenost Titovog tesnog spoja strategije i taktike u rešavanju nacionalnog pitanja je bila u<br />
tome što klasni cilj nikada nije odvajan od nacionalnog mira.<br />
Uprkos nerazlučivosti strateških ciljeva (vizija besklasne zajednice) i sredstava u učvršćenju<br />
nacionalnog mira (monopolska partija radničke klase) Titova politika ni u ovom pogledu nije<br />
bila lišena manevra. Trebalo je uvesti nove ideje i ustanove da bi se uskladili odnosi među<br />
nacijama i stvorila zajednica ravnopravnih građana. Lišen crkvene podrške i višepartijskog<br />
predstavničkog sistema, socijalizam je koristio internacionalističku ideologiju, samoupravljanje<br />
i jedinstvenu partiju. Svaki režim nastoji da osnaži koheziju stvaranjem osećanja vlastite<br />
izuzetnosti (ublaženo mesijanstvo) kod državljana trudeći se istovremeno da time osigura<br />
poštovanje u svetu. Po spoju antifašizma, antistaljinizma, samoupravljanja i nesvrstanosti<br />
Jugoslavija i Tito su se prepoznavali u svetu, a unutar zemlje ova ideološki usklađena tvorevina<br />
jačala je svest Jugoslovena o vlastitoj izuzetnosti. Društvenointegrativni napor ove vrste nije<br />
neobičan, ali su sadržaji koje je SKJ nametao bili prilično osobeni. Britanci su ponosni na<br />
parlamentarnu demokratiju kao ustanovu slobode koju su prvi uveli, a ne manje se Amerikanci<br />
danas osećaju pozvanim zbog American way of life i mita o novoj demokratiji lišene evropskog<br />
tradicionalizma. D.Šnaper je uočila kako je prelaz preko Atlantika i izlazak u Novi svet<br />
(uprkos rasizmu i klasičnom robovlasničkom sistemu) u Americi prilično uspešno osmišljen u<br />
novo misionarstvo. Francuzi se diče republikanstvom, revolucijom i kolevkom evropske<br />
slobode jer su ustoličili individualno pravo građanstva lišenog verskog i nacionalnog porekla.<br />
Grci svojataju antičku demokratiju, a Srbi oslobodilački mesijanski Kosovski mit. Tražeći<br />
slične idejne oslonce vlastite izuzetnosti, jugoslovenski komunisti su ih našli u pomenutom<br />
spoju čiji je važan simbol Tito. Za razliku od Envera Hodže, koji je ideologizovao kult Ilira, ili<br />
Čaušeskua, koji je slično postupao sa kultom Dačana, Tito se nije trudio da dublje zađe u<br />
prošlost radi utemeljenja jugoslovenstva. I u ovom pogledu je društvenointegrativna misao<br />
počivala pretežno na istorijskom utemeljenju klasnih motiva i veličanju istorijata partije. Osim<br />
toga, svaki režim se trudi da istakne naročiti karakter vlastite demokratije, tj. da uveri građane<br />
da oni sami odlučuju o svojoj sudbini. Tito je to prilično uspešno činio ističući ideološke<br />
sadržaje (samoupravljanje neposrednih proizvođača) i neideološke (državna nezavisnost i<br />
politika nesvrstavanja). Isticanje pomenutih komponenata izuzetnosti države je u svakodnevici<br />
jugoslovenskog socijalizma slabilo nezadovoljstvo pojedinih nacija i jačalo svest o<br />
neophodnosti zajedništva. U tom sklopu Titova nadnacionalna harizma i ugled bili su važne<br />
sastavnice međunacionalnog mira. Bila je to odozgo dozirana internacionalizacija, gde je ponos<br />
na Tita, samoupravljanje i nesvrstanost, potiskivao nacionalno osećanje.<br />
Ipak koliko god bile užarene, klasne emocije brže se hlade od nacionalnih jer je sa<br />
usložnjavanjem društvene strukture rastao značaj privatnog interesa koji je hladio klasni žar.<br />
Danas bi npr. u eventualnim unutardržavnim sukobima malo ko poginuo za Evropsku uniju,<br />
jednako kao što je u građanskom ratu 1991-1995. bio malo privlačan jugoslovenski patriotizam<br />
lišen klasno ideoloških osnova (SK, radničke klase, Titovog kulta). Organizacija kolektivnog<br />
pamćenja i društvenointegrativnih ideja održava identitet države, patriotizam i svest građana o<br />
manjoj ili većoj izuzetnoj vrednosti svoje države. U socijalističkoj Jugoslaviji to je trebalo<br />
postići složenom kombinacijom nacionalnih i unitarnih ideoloških i neideoloških sadržaja.<br />
Pažljivije proučavanje udela ideoloških sadržaja u društvenointegrativnoj misli i oblikovanju<br />
otadžbinskog patriotizma (NOB, SK, JNA, revolucija, Tito) moglo bi lako pokazati njihovu<br />
izrazitu prevagu nad neideološkim, što delom objašnjava brzinu dezintegracije države nakon<br />
relativizacije komunističke ideologije. Nacionalni procesi pokazali su se trajnijim od<br />
ideoloških, ali se posledice Titove nadnacionalne politike ne mogu vezati samo za ono kratko<br />
vreme u koje je utkana njegova neposredna aktivnost. Titov učinak zadire i u procese dugog<br />
123
Change language