Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
sa SSSR-om (kod podrške kolonijama). Sovjetima je, uprkos vojnoj snazi, bila nekada manje, a<br />
nekada više potrebna podrška Jugoslavije i nesvrstanih. Hruščovu je kod raskola sa NR Kinom<br />
i kod sukoba sa SAD bila značajna podrška Jugoslavije. Unutar raznovrsnog bloka nesvrstanih<br />
1960-ih Jugoslavija je sa Indijom bila na čelu umerenog krila, koje se, za razliku od tvrdog<br />
arapskog i kubanskog krila, zalagalo za saradnju sa Zapadom (Campbell 1967, p. 78). Ipak je<br />
Jugoslavija drugačije prilazila Trećem svetu od Sovjetskog Saveza. Hruščov je u poseti Egiptu<br />
1964. rekao da bi voleo manje da sluša o bratstvu među Arapima, a više o bratstvu među<br />
radnicima i seljacima protiv klasnog neprijatelja. Jugosloveni su, pak, prihvatali «arapski<br />
socijalizam» kao egipatski put razvoja u skladu sa specifičnim prilikama. Aprila 1960. Tito je<br />
izjavio da «čitava Afrika teži ka razvoju u jednom progresivnom pravcu i njeni narodi traže i<br />
uzimaju elemente koji su socijalistički. To će u ogromnoj meri ojačati socijalističke snage u<br />
svetu, jer sve novi milioni, i stotine miliona ljudi, ulazi u sfere socijalističkog razvitka» (Tito<br />
1980, str. 184). Ipak se Tito razlikovao od Kastra, koji je vodio prosovjetsku politiku, ne krijući<br />
neprijateljstvo prema SAD. Govorio je o miroljubivoj saradnji među državama, oprezno ističući<br />
klasne sadržaje i izbegavajući da pominje revoluciju. Miroljubiva koegzistencija je za<br />
Jugoslaviju bila doktrina i uslov opstanka, a za SSSR taktika. Najpre su Kinezi, a zatim<br />
Kubanci, pod uticajem SSSR-a, optuživali Jugoslaviju da je pasivni, oportunistički i<br />
prilagodljivi «lakej imperijalizma». Americi nije odgovarala jugoslovenska kritika<br />
imperijalizma, ali je protivljenje SSSR-u naročito u UN, koristilo zapadnim interesima.<br />
Početkom 1960-ih nesvrstani su, sa grupom Tito-Nehru-Naser-Sukarno na čelu, bili na vrhuncu<br />
ugleda. Bili su to najsjajniji trenuci jugoslovenske diplomatije.<br />
Docnija zbivanja su povremeno potresala difuzni blok nesvrstanih izazivajući slabije ili jače<br />
krize njegovog jedinstva. Tito je bio osetljiv na ove potrese koji su slabili oslonac Jugoslavije,<br />
ugled, a time i njenu bezbednost. Jugoslavija je u ovom periodu bila korisni posrednik, jer je sa<br />
nesvrstanima ublažavala napetost između blokova i zaraćenih strana. Tito je u izraelskoarapskom<br />
sukobu 1967. i 1973. bio posrednik u sovjetskom uticaju na Arape. U kiparskoj krizi<br />
1973. takođe je usklađivana spoljna politika sa Sovjetskim Savezom jer je Tito strahovao da se<br />
ne potkopa arapski zid nesvrstanosti. Arbitritao je i unutar nesvrstanih. U Lusaki na<br />
konferenciji nesvrstanih osnovni dokument bio je jugoslovenskog porekla, ali je na kraju, po<br />
Titovom svedočenju, došlo do sukoba. Makarios je došao kod Tita i rekao: 'Ja ću napustiti<br />
sednicu jer je Avganistanac predložio da u dokument ništa ne uđe o Kipru', Indira kaže: 'Šta<br />
ćemo sada da radimo, kada je zasedanje gotovo, jedino Vi tu nešto možete učiniti'. Tito poziva<br />
Nimeirija i pita ga 'Šta Vi hoćete, šta radite?', a on stoji mirno i kaže 'Svi Arapi smatraju da to<br />
ne treba da uđe', a Tito odgovara: 'pa jeste li vi ludi, zar ne vidite da je to diverzija atlantskog<br />
pakta, jer Makarios se bori protiv baza'. Kasnije Nimeiri obaveštava Tita da je skoro sve ubedio<br />
da se deo o Kipru ubaci'. (Cit. prema Vuković 1989, str. 394). U Havani 1979. Tito je pružio<br />
otpor Kastru i radikalima koji su pokušavali da nesvrstane uvuku u orbitu SSSR-a . Kao važan<br />
najpre jezičak i «siva zona», a kasnije preko nesvrstanih i kao posrednik između blokova,<br />
Jugoslavija je širila manevarski prostor u kom nije vodila samo balkansku i evropsku već i<br />
svetsku politiku. R. Petković smatra da su najsjajniji trenuci jugoslovenske diplomatije bili kada<br />
je Tito, dobrim delom, ličnim ugledom i neobično dinamičnom aktivnošću, menjajući<br />
međunarodni oslonac i stičući različita diplomatska iskustva ojačao ugled Jugoslavije daleko<br />
iznad njene realne snage. U spoljnopolitičkom pogledu Titova aktivnost okončana je dvema<br />
krizama: u Havani 1979. nije uspeo da prevlada podvojenost nesvrstanih povodom<br />
Vijetnamskog upada u Kambodžu, a nekoliko meseci kasnije sve nesvrstane zemlje nisu u UN<br />
osudile sovjetsku intervenciju u Avganistanu (pre svega Indija i Kuba). U celini uzev, kao<br />
nesvrstana zemlja braneći suverenitet nesvrstanih u UN, Jugoslavija se češće sukobljavala sa<br />
SAD nego sa SSSR-om. Nesvrstanost se više poklapala sa sovjetskim spoljnopolitičkim<br />
pogledima nego sa zapadnim. Otpor SSSR-a pojačavao se samo kada bi bio dovođen u pitanje<br />
vanblokovski status Jugoslavije ili kada bi se uopšte osporavalo načelo nesvrstanosti.<br />
Zaključak<br />
151
Change language