Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak

III
KNEZ MILOŠ, NIKOLA PAŠIĆ, TITO
Dijahrono sociološkoistorijsko poređenje
1. Osnovna istorijska struktura
Ključne političke ličnosti u istoriji Srbije i Jugoslavije 19. i 20. veka su knez Miloš (1780-
1860), Nikola Pašić (1845-1926) i Josip Broz Tito (1892-1980). Sociološkoistorijski pristup
koji traga za dugim i kraćim procesima razlikuje postojanje i efemerne strukture i izdvaja
najuticajnije pojedince s obzirom na sposobnost da u vlastitoj epohi prepoznaju i ostvare
najtrajnije potrebe širokih društvenih grupa. Svako doba oblikuje poželjne osobine čelnih
ličnosti u skladu sa potrebama širih grupa, ali, kako je Burkhart uočio, svako vreme ne
nalazi svog velikog čoveka niti svaka velika sposobnost nalazi svoje doba. Jednostavnije
rečeno, ne podudara se uvek dublja strukturna potražnja za određenim tipom vođe sa
konkretnom individualnom ponudom. Raspoznavanje i izbor ključnih ličnosti određenog
doba zavisi od uočavanja trajnih i sporo promenljivih istorijskih zakonitosti koje su se na
različit način ispoljavale u otvorenom ili prerušenom obliku. Na Balkanu nije lako izdvojiti
slojeve stvarnosti sa malom brzinom menjanja koji su omeđavali prostor aktivnosti uticajnih
pojedinaca. Trajno delatne istorijske strukture bilo bi pogrešno svesti na u raznim
segmentima društva prisutni žilavi tradicionalizam otporan promenama. Takođe bi bilo
pogrešno govoriti o uvek podjednako snažnom uticaju društveno-ekonomskih i klasnih
činilaca. Aktivnost važnih činilaca društvenog razvoja, koji su u razvijenim evropskim
sredinama delovali u manje ili više čistom obliku i redovnom stanju, na Balkanu je remetilo,
ali i usklađivalo u novi nadindividualni blok permanentno ratno stanje. Ono je ugrožavalo
stabilnost državne teritorije, sigurnost poseda, predvidljivost sticanja, čvrstinu kanala
društvene pokretljivosti, a zatim kolektivnim mitovima i materijalnim pobudama uspona u
ratu jačalo oslobodilački graničarski mentalitet i hroničnu potrebu za harizmatskim
oslobodiocem i, najzad, potkopavalo zametke pravne države. Nedefinisani i promenljivi
interesi velikih sila u etnički, konfesionalno i kulturno izmešanom južnoslovenskom
prostoru tokom poslednjih dva stoleća formirali su prilično osobenu nadindividualnu
političku strukturu, čije su se zakonitosti sporo menjale. Vrlo uopšteno govoreći, reč je o
složenoj, rastegljivoj i manipulativnom akcentovanju podložnoj političkoj kulturi, koja
objedinjuje dijahrone i sinhrone procese balkanskog prostora (mitski povezuje
oslobodilačke ratove različitih perioda, ali i propisuje slično ispoljavanje šovinističkih izliva
u različitim sredinama u istom dobu).
Oslobodilačka politička kultura je u jugoslovenskom prostoru tokom poslednja dva stoleća
nezamisliva bez Kosovskog mita. Državotvorni srpski narod je nakon propasti države u
srednjem veku stvorio herojski mistični Kosovski mit, važnu i trajnu idejnu osnovu tradicijskog
oslobodilačkog potencijala koji se po dalekosežnim posledicama može meriti sa grčkom
Ilijadom ili germanskim Nibelunškim mitom. Tito je ne manje od srpskih vladara, kao
vojskovođa i vladar, koristio patriotsku integrativnu mistiku Kosovskog mita, čija se
starozavetna struktura (spasitelj - žrtva – izdajnik) lako politizovala. Titova ratna harizma
izuzetno skladno se uklopila u ovaj epski kontekst, čije su ostale sastavnice bile okupator
(dželat), pali borci (žrtve) i izbegli kralj (izdajnik). Hronično ratno stanje je u različitim
oblicima kolektivne svesti učvršćivalo imperativ oslobođenja kao vrhovnu nadindividualnu
vrednost koja je potiskivala mirnodopske vrednosti. Rečju, žrtvovalo se više za slobodu nego za
demokratiju. Iz pomenute opšte trajne strukture izvirali su dugi istorijski procesi koji su
oblikovali konkretnije strukture nižeg ranga: različito osvešćene i organizovane klasno-slojne
interese koje su lako neutralisali nacionalni interesi, neposustali ugled harizmatskog junaštva,
nadmoć vojničke nad trgovačkom i proizvođačkom kulturom, pretorijanska pretnja vojske
politici koja je skorojevićevskim dinastijama davala specifično labilni karakter, eksplozivne
31