institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

96 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
određujuće okolnosti [16, str. 9]. Međutim, celokupna struktura je neadekvatna, pa
ne mogu da ispolje svoje (razvojne) potencijale. Srbija je suočena sa fenomenom,
koji se može označiti kao paradoks institucionalnih, organizacionih i tehnoloških
promena bez (realnih) promena. Postoje brojni institucionalni, tehnološki i humani
resursi i napori za njihovo unapređenje, ali nema (novih) tehnologija (u obliku
novih izvoznih industrija i poslova), niti povećanja efikasnosti onoga čime
raspolažemo (u obliku unapređenja konkuretnosti preduzeća i poljoprivrednih
gazdinstava prema kriterijumima otvorene tržišne privrede). U ekonomskoj ravni,
ovaj fenomen je posledica dominacije interesa nekonkurentnih i nerazumevanja
suštine problema savremenog razvoja. Nisu pronađena rešenja za efikasno javno i
korporativno upravljanje u smislu obezbeđenja većeg javnog interesa u realizaciji
reformi ekonomskih institucija i makro, mezo i mikro (poslovnih) ekonomskih
politika.
Institucionalni okvir za realizaciju projekta revitalizacije
industrijskih okruga i lokalnih industrijskih centara
Prezentirana analiza ukazuje da je stvaranje dobrog institucionalnog okvira za
revitalizaciju razvojnih funkcija industrijskih okruga i lokalnih industrijskih centara
kompleksan i evolutivan proces, koji uključuje prevazilaženje brojnih barijera u
političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi i preraspodelu društveno‐ekonomske moći,
ali koji nema alternativu, ako se želi obnavljanje privrednog razvoja i poboljšanje
uslova života i rada na osnovu sinergetskih efekata uključivanja u proces evropskih
integracija [22, ss. 225‐227]. U ovom kontekstu, naučno validan pristup u
određivanju institucionalnog okvira za revitalizaciju razvojnih funkcija
industrijskih okruga i lokalnih industrijskih centara, treba da se zasniva na
preciznoj identifikaciji (pre svega, subregionalnih i lokalnih) komparativnih
prednosti, načina i problema njihove transformacije u realne (konkurentske)
prednosti i u skladu sa tim, definisanje odgovarajućih strategija, ciljeva i
instrumenata nacionalnih (regionalnih, subregionalnih i lokalnih) politika i
institucionalnih reformi, kako bi se obezbedila na supsidijarnom principu
ispunjenje sledećeg skupa zahteva [6, ss. 69‐70]:
‐ Dosledno poštovanje principa da se savremeni razvoj zasniva na
diferenciranim procesima koji se simultano realizuju u različitim
(subregionalnim i lokalnim) okvirima, uz poštovanje raznolikosti prirodnih,
etničkih, kulturnih, socijalnih, ekonomskih i istorijskih uslova. Konkretne
(subregionalne i lokalne) teritorije treba posmatrati kao polove razvoja, a
njihovo stanovništvo i privrede kao skup resursa, koje treba efikasno
koristiti [11, ss. 160‐161]. Razvojne inicijative treba da imaju jasan