institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

136 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
organizations, and special emphasis will be placed on a comparative analysis of these
indicators.
Keywords: transition, foreign direct investment, unemployment, inflation, foreign trade.
Uvod
Tranzicija u Srbiji otpočela je, kao i u ostalim zemljama tzv. realsocijalizma, ali
je dinamizirana tek početkom 2001. godine kada su se stekli osnovni preduslovi za
njeno sprovođenje. Liberalizacija trgovinskih odnosa i kapitalnog bilansa
omogućila je integrisanje ekonomskog sistema Srbije u međunarodne finansijske i
robne tokove.
Srbija je, nakon prve faze tranzicije, suočena sa rešavanjem krupnih
strukturnih problema (nezaposlenost, nekonkurentnost i nerazvijena
infrastruktura). Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti, posebno mladih generacija
i najvišu stopu dugoročne nezaposlenosti ukupnog stanovništva. Strukturne
promene koje obeležavaju novu fazu ekonomskih reformi, zahtevaju velika
investiciona ulaganja i ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj
uniji.
Bugarska je prešla komplikovan put od početka tranzicije do članstva u
NATO‐u i Evropskoj uniji. Bugarsku tranziciju karakterisalo je brzo odbacivanje
vodeće uloge Komunističke partije, uvođenje višestranačkog pluralizma u
političkom odlučivanju, odvajanje sindikata, političke organizacije omladine i
otadžbinskog fronta od partija ka političkim organizacijama ukidanje tajne policije i
dozirana privatizacija malih i srednjih preduzeća.
Bugarska je, zahvaljujući velikoj brzini prilagođavanja zakonodavstva, stvorila
kvalitetan pravni okvir poštovanja ljudskih prava i sloboda. Iako je bilo predviđeno
da Bugarska uđe u Evropsku uniju do 2010. godine, to se dogodilo ranije, već
početkom 2007. kada je ova zemlja postala punopravna članica.
Rumunija je počela tranzicione promene još 90‐ tih godina XX veka, kada se
pokrenuo proces pada komunizma u zemljama Varšavskog pakta. Kada je reč o
političkoj krizi, ova zemlja je imala velike probleme tokom tranzicionog perioda.
Osim političkih teškoća zahvatili su je i ekonomski problemi. Ekonomske reforme,
slično ostalim zemljama Jugoistočne Evrope, izazvale su socijalne probleme.
Otvorena nezadovoljstva, nemiri, protesti, štrajkovi i druge vrste sukoba bili su
česti u procesu odricanja socijalističke prošlosti.