institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

262 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
Uvod
Bankarski sistemi tranzicionih ekonomija imali su, uprkos različitoj političkoj i
ekonomskoj istoriji, dve zajedničke karakteristike. Prvo, banke su bile ključni (u
nekim slučajevima i jedini) nosioci finansijskog sistema, preko kojih su se
usmeravala sredstva od štediša do investitora. Drugo, bankarski sistemi su bili
izloženi različitim oblicima finansijske represije, koja je uključivala: 1) direktnu
državnu kontrolu kamatnih stopa, 2) visoke stope obaveznih rezervi, 3)
usmeravanje bankarskih kredita na određene (često državne) sektore, 4)
intervencije u svakodnevnim upravljačkim aktivnostima, 5) ograničenja ulaska
novih, naročito stranih banaka u sistem i 6) jaku kontrolu poslovanja sa
inostranstvom.
Državno usmeravana selektivna kreditna politika rezultirala je procentualno
visokim iznosima nenaplativih kredita i zaostalih gubitaka u bilansima banaka. U
odsustvu eksplicitnih analitičkih postupaka kreditiranja, teže je upravljati
kreditnim rizikom i izvršiti adekvatnu selekciju kreditnih zahteva. Na taj način,
dolazilo je do prevelike koncentracije rizika, loše selekcije dužnika, špekulativnog
kreditiranja, porasta neperformansnih kredita i neosetljivosti banaka na troškove
poslovanja. Ukoliko je neadekvatna praksa kreditiranja banaka povezana sa
nedostatkom odgovornosti i motivisanosti upravljačkih struktura i nejasnoćom u
imovinskim pravima i pravima kreditora, problemi su postajali još veći.
Umesto da ostvare cilj efikasnog finansijskog posredovanja, bankarski sistemi
su predstavljali krizno žarište. U tom smislu, razvoj stabilnih, tržišno orijentisanih,
finansijskih i bankarskih sistema, u cilju minimiziranja kreditnih slomova i
bankarskih kriza, predstavljao je neminovnost u tranzicionim ekonomijama.
U ovom radu će se analizirati intenzitet i karakter uticaja reformskih procesa
na bankarski sistem Srbije i delotvornost odgovora nacionalne regulative na
promenjeno poslovno okruženje. Vreme sadašnjosti karakterišu turbulentnost,
neizvesnost i diskontinuitet. Dinamizam faktora okruženja relativizira specifičnu
poziciju banaka i afirmiše značaj njihovog proaktivnog odnosa prema okruženju.
Polazeći od činjenice da je bankarski sektor relativno razvijeniji u odnosu na ostale
sektore, može se pretpostaviti da će upravo on biti od ključne važnosti za
stabilizaciju i dalji razvoj ekonomije u Srbiji.
U cilju utvrđivanja postojećeg stanja i pravca budućeg razvoja bankarskog
sektora Srbije, analiziraće se najpre karakteristike bankarskog sektora u
prettranzicionom periodu i efekti preduzetih reformi za stabilizaciju istog. Dalja
analiza biće usmerena na utvrđivanje konkretnih efekata globalne krize na
bankarski sektor i delotvornosti odgovora nacionalne regulative.