institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

200 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije neravnoteža je rezultat ekspanzije javne potrošnje i ubrzanog rasta realnih zarada koje su se kretale neočekivano visokim ritmom, osetno iznad tempa rasta bruto domaćeg proizvoda. Brz rast zarada i javne potrošnje, kao i nagla kreditna ekspanzija, doprineli su visokom spoljnotrgovinskom deficitu iinflaciji. Srbija, iako u dužem periodu ostvaruje fiskalni deficit, prvi put je 2009. prešla granicu propisanu po Mastrihtskim kriterijumima za nivo fiskalnog deficita (3% bruto domaćeg proizvoda). Planirani nivo fiskalnog deficita od 4,3% bruto domaćeg proizvoda i nivo spoljnog duga od 75% bruto domaćeg proizvoda neodrživ je zbog toga što je u Srbiji inflacija na visokom nivou i što će rasti deficit budžeta Republike, posebno u oblasti tekućih rashoda, ako usledi rast plata iznad rasta produktivnosti, kao i zbog smanjenja mogućnosti za novo zaduživanje države u uslovima globalne finansijske i ekonomske krize. Sa stanovišta stabilnosti i rasta privrede Srbije, neodrživ je sadašnji nivo javne potrošnje i neprihvatljiv je trend rasta fiskalnog deficita, kao i tendencija rasta zaduženosti države i privatnog sektora. Nastavak trenda rasta javne potrošnje povećava unutrašnju i spoljnu neravnotežu i uslovljava rast javnog duga Srbije. Spoljni dug Srbije na kraju 2011. godine, iznosio je 23,7 milijardi evra, što je za 62,5 miliona evra više nego na kraju 2010. godine. Spoljni dug javnog sektora je povećan za 277,1 milion evra, dok je dug privatnog sektora smanjen za 214,6 miliona evra. U valutnoj strukturi spoljnog duga, evro ima najveće učešće od 77,3 %, učešće dolara iznosi 9,4 %, specijalnih prava vučenja 8,5 %, švajcarskog franka 4,1 %, a ostalih valuta 0,7 %. Struktura ukupnog spoljnog duga po ročnosti je poboljšana u pravcu smanjenja učešća kratkoročnog duga, sa 4,9 % na 4,3 % po osnovu smanjenja kratkoročnog duga banaka. Grafik 4 Spoljni dug Srbije (u milionima evra) u periodu 2001‐2011. godina.
Institucionalni i materijalni uslovi za privatno investiranje u Srbiji 201 Svetski ekonomski forum, u Izveštaju o konkurentnosti za 2011. godinu, rangirao je Srbiju na 95 mesto od 142 zemalje, koristeći pri tome Indeks globalne konkurentnosti kao osnovni metod. Od zemalja Jugoistočne Evrope najkonkurentnije u 2011. godini su, i dalje, Slovenija, Crna Gora i Hrvatska, mada su prve dve države zabeležile značajan pad u odnosu na 2010. godinu. Albanija je ostvarila značajan napredak, Makedonija je ostala na istom 79 mestu, dok je Srbija zabeležila neznatan rast sa 96 na 95 mesto na listi svetske konkurentnosti. Bosna i Hercegovina zabeležela je skok sa 102 na 100 mesto, ali je još uvek najnekonkurentnija u regionu. Tabela 2 Pozicija određene grupe zemalja na listi globalne konkurentnosti Država 2007 2008 2009 2010 2011 Slovenija 39 42 37 45 57 Crna Gora 82 65 62 49 60 Hrvatska 57 61 72 77 76 BJR Makedonija 94 89 84 79 79 Albanija 109 108 96 88 78 Srbija 91 85 93 96 95 Bosna i Hercegovina 106 107 109 102 100 Izvor Svetski ekonomski forum, Izveštaj o konkurentnosti, 2011. Srbija je, po određenim parametrima, veoma loše kotirana sa aspekta konkurentnosti. Naime, po kvalitetu puteva nalazi se na 131 mestu, po kvalitetu infrastrukture u vazdušnom saobraćaju na 132 mestu, preobimnoj regulativi na 134 mestu, dok je po zaštiti manjinskih akcionara na 140 mestu. Srbija će u narednoj razvojnoj deceniji morati bitno da popravi rang na listi globalne konkurentnosti, tako što će razvojni procesi biti usmereni na jačanje faktora koji podižu nivo produktivnosti privrede (vrednost dobara i usluga koje su proizvedene po jedinici raspoloživih faktora – rada, kapitala i resursa). Produktivnost suštinski zavisi od vrednosti proizvodnje roba i usluga iskazane u tržišnim cenama i od efikasnosti upotrebljenih resursa za tu proizvodnju. Srbija posebno zaostaje kod faktora inovacija i sofisticiranosti proizvodnje zbog slabih kapaciteta za inovacije, niskih izdataka za istraživanje i razvoj, nerazvijenih klastera, slabog marketinga i slično, a to su veoma bitni faktori za stimulisanje investicionih aktivnosti.
Page 1 and 2:
INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4:
SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6:
PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8:
NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10:
Neophodnost primjene institucionaln
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17:
Page 20 and 21:
14 Institucioanlne promene kao dete
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
Page 48 and 49:
Page 50 and 51:
Page 52 and 53:
Page 54 and 55:
Page 56 and 57:
Page 58 and 59:
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 67 and 68:
ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70:
Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157: 150 Institucioanlne promene kao det
Page 161 and 162: INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164: Investicioni ambijent kao determina
Page 181: Investicioni ambijent kao determina
Page 219 and 220: VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222: Veličina i otvorenost privrede kao
Page 235 and 236: INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237 and 238: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 253: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 256 and 257:
Page 258 and 259:
Page 260 and 261:
Page 262 and 263:
Page 264 and 265:
Page 266 and 267:
Page 268 and 269:
Page 270 and 271:
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Page 292 and 293:
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Page 306 and 307:
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Page 320 and 321:
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
Page 333 and 334:
ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343:
Page 347 and 348:
Institucioanlne promene kao determi
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?