institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

168 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije je to jedan od preduslova doslednog pridržavanja i implementacije ustanovljenih ekoloških propisa nacionalne ekonomije i važna determinanta efikasnosti primene ekonomskih instrumenata u politici zaštite životne sredine. Transparency International, globalna organizacija za borbu protiv korupcije, već pune dve decenije publikuje „indeks percepcije korupcije, koji rangira zemlje i teritorije prema očekivanom nivou korupcije javnog sektora. On predstavlja jedan agregatni indikator koji kombinuje različite izvore informacija o korpupciji, čineći na taj način mogućim poređenje zemalja“. [11] Prema listi Transparency Internationala, na skali od 0 (visok stepen korupcije) do 10 (veoma čiste ili nekorumpirane zemlje) indeksnih poena, Srbija je od početka tranzicionih procesa do danas napredovala na polju borbe protiv korupcije, u odnosu na predtranzicioni period. 1 Međutim, podaci potvrđuju da je Srbija ostvarila relativno spori napredak u odnosu na zemlje iz okruženja i da je u narednom periodu neophodno uložiti velike napore i preduzeti krupne zahvate kako bi se smanjila percepcija o korumpiranosti Srbije. Napredak na ovom polju predstavlja suštinski element u kreiranju privlačnog investicionog ambijenta, budući da investitori, pri donošenju odluke gde investirati veliki značaj pridaju očekivanom stepenu pravne sigurnosti ulaganja, uslovima poslovanja i stepenu sudske zaštite u zemlji domaćina. Poređenjem indeksa percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI), u periodu od 2003. godine do 2011. godine za Srbiju, moglo bi se zaključiti da je investicioni ambijent tokom 2003., 2004.. i 2005. godine bio opterećen visokim stepenom korupcije, na šta ukazuje podatak da je među 133, 146 i 159 zemalja, alternativno po godinama, rangiranih po stepenu korupcije, Srbija zauzela nezavidno 97. mesto i shodno CPI (koji je iznosio 2.3, 2.7 i 2.8, alternativno), zabeležila slabe rezultate po pitanju smanjenja korupcije. Pozitivna kretanja koja su usledila u oblasti smanjenja ovog mikrorizika poslovanja nakon 2006. godine, kada je Srbija rangirana na 90. mestu (sa CPI od 3.0), nastavljena su 2007. i 2008. godine, kada je od ukupno 179 i 180 zemalja, alternativno, Srbija zauzela 79. i 85. mesto, alternativno, sa CPI od 3.4. U odnosu na 2009. i 2010. godinu (kada je od ukupno 180 i 178 zemalja, alternativno, rangirana na 85. i 78. mestu, alternativno, sa CPI od 3.5), Srbija je na listi Transparency Internationala zabeležila niži rang, budući da se među 86 zemalja rangiranih po stepenu korupcije, našla na 86. mestu sa CPI od 3.3. Pogoršanje ranga i ocene Srbije po pitanju smanjenja korupcije posledica je delovanja pretežno faktora internog karaktera, među kojima su spora reforma sistema pravosuđa i slabljenje institucija ostvarili presudan uticaj. „Kao glavne probleme Srbije, predstavnici Transparentnosti Srbija naveli su kršenje antikorupcijskih zakona, narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem 1 Činjenica je, naime, da je 2000. godine Srbija na ovoj listi bila veoma loše rangirana, sa CPI od 1.3 indeksnih poena.
Investicioni ambijent kao determinanta ekološke efikasnosti stranih direktnih investicija u Srbiji 169 kontradiktornih i nejasnih odredbi, vaninstitucionalna moć političkih stranaka koja utiče na rad javnog sektora, neuređeno lobiranje, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor nad primenom zakona“ [12]. 2016 2014 2012 2010 2008 2006 2004 2002 2000 1998 1996 Izvor [11] Grafik 9 Kretanje CPI (indeksa percepcije korupcije) u Srbiji u periodu od 2003. do 2011. godine 2,3 2,7 2,8 3 3,4 3,4 3,5 3,5 3,3 2003 20042005200620072008200920102011 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Napomena: Prikazan je CPI samo za godine u kojima su vršena istraživanja Zaključak Indeks percepcije korupcije Godina Nakon desetogodišnjeg perioda intenzivnog sprovođenja procesa tranzicije, s pravom se može reći da uspešnost u realizaciji reformskih procesa predstavlja igru sa dvostrukim efektima. S jedne strane, atraktivnost domaćeg investicionog ambijenta dobrim delom je podržana ostvarenim rezultatima u reformskim procesima. S druge strane, efikasna realizacija procesa ekonomskih reformi jedan je od preduslova uspešne integracije Srbije u Evropsku uniju, pri čemu strateško opredeljenje za ulazak u Evropsku uniju per se dodatno povećava atraktivnost ambijenta za priliv stranih direktnih investicija. Srbija je na samom startu procesa tranzicije potvrdila svoje strateško opredeljenje za integraciju u evropske nadnacionalne strukture. Međutim, u
Page 1 and 2:
INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4:
SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6:
PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8:
NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10:
Neophodnost primjene institucionaln
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17:
Page 20 and 21:
14 Institucioanlne promene kao dete
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
Page 48 and 49:
Page 50 and 51:
Page 52 and 53:
Page 54 and 55:
Page 56 and 57:
Page 58 and 59:
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 67 and 68:
ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70:
Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124: Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 139: Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 142 and 143: 136 Institucioanlne promene kao det
Page 161 and 162: INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164: Investicioni ambijent kao determina
Page 173: Investicioni ambijent kao determina
Page 181: Investicioni ambijent kao determina
Page 219 and 220: VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222: Veličina i otvorenost privrede kao
Page 223 and 224: Veličina i otvorenost privrede kao
Page 225 and 226:
Veličina i otvorenost privrede kao
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
Page 231 and 232:
Page 233 and 234:
Page 235 and 236:
INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237 and 238:
Institucije finansiranja izvoznih p
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
Page 253:
Page 256 and 257:
Page 258 and 259:
Page 260 and 261:
Page 262 and 263:
Page 264 and 265:
Page 266 and 267:
Page 268 and 269:
Page 270 and 271:
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Page 292 and 293:
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Page 306 and 307:
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Page 320 and 321:
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
Page 333 and 334:
ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343:
Page 347 and 348:
Institucioanlne promene kao determi
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?