institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Targetiranje inflacije u funkciji stabilnosti cena 179
inflacije. Polovinom sedamdesetih godina XX veka, jedan broj industrijski
razvijenih zemalja usvaja monetarno targetiranje koje podrazumeva kontrolu stope
rasta monetarnih agregata od strane centralne banke. Uspeh strategije targetiranja
monetarnih agregata podrazumeva da mora da postaji snažan i pouzdan odnos
varijable cilja (inflacija ili nominalni dohodak) i targetiranog agregata [6, str. 364].
Zbog rastuće nestabilnosti odnosa između monetarnih agregata i varijabli cilja,
monetarno targetiranje se nije pokazalo uspešnim u kontrolisanju inflacije.
Uprkos činjenici da su iskustva zemlja u pogledu suzbijanja inflacije različita,
monetarne vlasti širom sveta, između ostalog, zauzimaju jedinstven stav da je
snažno nominalno sidro1 ključni faktor za ostvarianje dobrih ishoda monetarne
politike. U potrazi za boljim nominalnim sidrom devedesetih godina, strategija
monetarnog targetiranja zamenjena je strategijom targetiranja inflacije. Targetianje
inflacije predstavlja okvir monetarne politike čije su karakteristike javno
objavljivanje numeričkog targeta (ili raspona) za jedan ili više vremenskih perioda i
eksplicitna izjava da niska i stabilna stopa inflacije predstavlja primarni dugoročni
cilj monetarne politike [1, str. 4]. Druge značajne karakteristike targetiranja inflacije
povezane su sa velikim naporima u komunikciji sa javnošću o planovima i
ciljevima monetarne politike i u mnogim slučajevima mehanizmima koji ojačavaju
odgovornost centralne banke za postizanje ovih ciljeva.
Kreiranje, primena i ocena targetiranja inflacije mogu biti uspešno vođeni na
osnovu šest ključnih principa [3, str. 13].
1. Primarna uloga monetarne politike je da obezbedi nominalno sidro za
ekonomiju. Uz to, pridavanje važnosti drugim ciljevima ne sme biti u
suprotnosti sa predviđenim sidrom za inflaciju i inflatorna očekivanja.
2. Efikasan režim targetiranja inflacije, u prvom redu, će imati efekat na
blagostanje, smanjenjem neizvesnosti, usmeravanjem inflatornih očekivanja i
smanjenjem učestalosti i jačine privrednih ciklusa.
3. Uspeh režima targetiranja inflacije zavisi od drugih politika, koje zadatak
monetarne politike čine lakšim i sa više kredibiliteta.
4. Zbog zaostajanja u transmisionom mehanizmu monetarne politike, kao i zbog
odstupanja inflacije od njenog targeta i odstupanja stvarnog od potencialnog
outputa, nije moguće, a ni poželjno, da se inflacija drži na tačno utvrđenom
targetu. Naime, u praksi se targetiranje inflacije svodi na prognoziranje
inflacionih targeta.
1 Nominalno sidro je nominalna varijabla (stopa inflacije, devizni kurs ili novčana masa) koju
kreatori monetarne politike koriste da ograniče nivo cena.