institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

198 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
uvoza u bruto domaćem proizvodz odavno prešao 50%, dok je udeo izvoza
dostigao svega 30% bruto domaćeg proizvoda.
Tabela 1 Deficit eksternog sektora i povezani indikatori u periodu 2001‐2010. godina
Spoljnotrgovinski deficit,
mln evra
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
‐2.330 ‐3.262 ‐3.359 ‐5.068 ‐4.283 ‐5.022 ‐6.892 ‐7.721 ‐5.085 ‐4.768
Stopa rasta izvoza,u
evrima,%
20,7 16,0 23,1 16,3 19,1 30,4 25,0 16,9 ‐16,4 18,6
Stopa rasta uvoza,u
evrima, %
32,3 27,2 12,8 32,4 0,7 24,5 30,1 14,8 ‐24,1 9,3
Pokrivenost uvoza
izvozom, %
53,6 48,9 53,4 46,9 55,4 58,0 55,8 56,8 62,5 67,9
Udeo izvoza u BDP, % 21,0 19,5 22,2 23,5 26,2 29,8 30,5 31,1 29,4 34,7
Udeo uvoza u BDP, % 39,2 39,8 41,6 50,2 47,3 51,4 54,7 54,7 47,0 51,2
Izvor Republički zavod za statistiku, Narodna Banka Srbije, Ministarstvo finansija, Beograd.
Srbija je, u proteklom tranzicionom periodu, u robnoj razmeni sa
inostranstvom, ostvarila značajno povećanje izvoza robe sa 2,7 milijarde evra u
2001. na 10,2 milijarde evra u 2008. godini, kao i uvoza robe sa 5 milijardi evra u
2001. na 17,9 milijardi evra u 2008. godini, uz porast spoljnotrgovinskog deficita sa
2,3 milijardi evra u 2001. na 7,7 milijardi evra u 2008. godini. Prosečna stopa rasta
izvoza robe i usluga u ovom periodu iznosila je 20,9%, dok je prosečna stopa rasta
uvoza robe i usluga iznosila 21,9%. Nakon toga, pod uticajem globalne krize dolazi
do smanjivanja uvoza i izvoza, kao i deficita za 2,6 milijardi evra. Blagi oporavak je
vidljiv u 2010. godini usled bržeg rasta izvoza (18,6%) od uvoza (9,3%). U prvoj
polovini 2011. godine ostvareno je povećanje izvoza za 23,1% u odnosu na isti
period 2010. godine, kao i uvoza za 16,8%. Rezultat toga je i povećanje deficita za
8,6% u odnosu na period januar‐jun 2010. god. [11 , str. 139].
Ključni generator rasta deficita spoljnotrgovinskog i tekućeg računa platnog
bilansa Srbije je neusklađenost domaće potrošnje i domaće ponude. Naime, domaća
tražnja je iznad domaće ponude, što je centralni uzrok visokog uvoza i posledično
visokog spoljnotrgovinskog deficita. Spoljnotrgovinski deficit uzrokovan je
nedovoljnom štednjom privrede u odnosu na investicije, kao i većom potrošnjom
stanovništva u odnosu na dohotke.
Kreditno‐monetarna ekspanzija, uz strane direktne investicije, pokrivala je jaz
između investicija i štednje, ali je, sa svoje strane, podsticala potrošnju i inflaciju,
čime se ovaj jaz dodatno produbljivao. Takođe, fiskalni rezultat nije u dovoljnoj
meri smanjivao spoljnotrgovinsku neravnotežu, već je povremeno i povećavao.