institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

142 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
Kretanje nezaposlenosti
Jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija trenutno suočava jeste
nezaposlenost, a posebno besposlica mladih ljudi. Ovaj problem nije
karakterističan samo za Srbiju, već i za mnogo razvijenije države. Najupečatljiviji
pokazatelj privrednog sunovrata je stopa nezaposlenosti. Ona sublimira posledice
svih antirazvojnih poteza političke elite Srbije u poslednjih 20 godina. Verovatno bi
pokazatelj za Srbiju bio još gori da država ne subvencioniše sredstvima poreskih
obveznika pojedine institucije i preduzeća u državnom vlasništvu, a da pri tom već
celu deceniju nije restruktuirala gotovo nijedno od njih.
Struktura subvencija i način upotrebe do sada nisu obelodanjeni, ali je poznato
da se one uglavnom koriste za kupovinu socijalnog mira, posebno u predizbornim
periodima i održavanje status quo situacije, što je još jedan udar na potencijalni
razvoj.
Tržište rada u Srbiji do 2000. godine karakterisala je podela na formalno i
„sivo“. Formalno tržište bilo je obeleženo sa nekoliko bazičnih tendencija:
− nizak nivo radne angažovanosti stanovništva;
− visoka nezaposlenost i njen stalni rast;
− visoka prikrivena nezaposlenost („tehnološki viškovi“);
− nisko učešće zaposlenosti u privatnom sektoru i
− niska mobilnost radne snage.
Pored toga, paralelno je funkcionisalo masovno “sivo“ tržište rada. Najveći
problem u zakonskoj regulativi sredinom devedesetih bili su visoki troškovi
otpuštanja „viška zaposlenih“, koji su padali na teret poslodavca. Time se
ograničavala mogućnost prestruktuiranja zaposlenih prema stvarnim potrebama
preduzeća, što je destimulativno delovalo na strukturno prilagođavanje preduzeća
izmenjenim uslovima na tržištu, a dodatno je podstaklo “sivo“ tržište rada. Posle
promene vlasti 2000. godine došlo je do određenih promena u privrednom sistemu
– pre svega novi talas privatizacije i liberalizacije tržišta.
Slobodno formiranje zarada uticalo je na njihov realni rast u periodu od 2001.
godine, tako da su prosečne neto zarade povećane sa 90 evra u 2001. godini na 260
evra u 2006. godini. Plate su realno porasle za preko 11% u 2006. godini, a u
poslednjih pet godina su realno rasle po prosečnoj stopi od 18%, što je svakako
znatno iznad ukupne privredne aktivnosti i produktivnosti rada. Međutim,
značajan i skoro neprekinut ekonomski rast nije praćen padom nezaposlenosti koja
je tradicionalno visoka u Srbiji. Nezaposlenost ostaje jedan od ključnih dugoročnih
problema ekonomske politike u Srbiji.