institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

286 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
uspešnije prevaziđe. Menadžment banke može preciznije da utvrdi buduće potrebe
koristeći različite racio brojeve, primenjujući ih na bilansne agregate u različitim
vremenskim intervalima. Korisno ih je upotrebljavati kombinovano, upoređivati
rezultate s bankama slične veličine ili strukture depozita, s podacima iz prošlih
perioda i tek tada oceniti da li je likvidnost zadovoljavajuća. Osnovni saveti koji bi
se mogli uputiti menadžmentu banaka za održavanje likvidnosti su sledeći:
− ne davati kredite iznad razumne granice obezbeđenja naplate;
− ne forsirati spekulativne poslove;
− dati komitentu pogodnosti samo na kratak rok;
− ne obnavljati kredit ili hartije od vrednosti zbog toga što ne znate gde
plasirati naplaćeni novac pod istim uslovima;
− rasporedite više kredita na veći broj dužnika, umesto da ih koncentrišete
kod manjeg broja. Veliki krediti jednom komitentu, makar to bilo ponekad
ispravno i potrebno, generalno je veoma često nesigurno ulaganje, jer su
veliki dužnici skloni da kontrolišu banku;
− kapital banke mora biti realnost, a ne fikcija i on mora pripadati onima koji
imaju novac za pozajmljivanje, a ne dužnicima.
Regulacija likvidnosti u nekim zemljama
Problem likvidnosti koji je, po slovu bankarske teorije i prakse, privremeni
problem, svojim kvantitetom prerasta u novi kvalitet, postaje trajan problem
mogućnosti opstanka banke i bankarskog sistema u celini. Teorija likvidnosti i
njena provera u praksi bila je i ostala jedna od osnovnih principa, koji su
primenjeni od strane banaka u obezbeđivanju likvidnosti od najranijih dana do
danas. Ova politika je svojstvena u gotovo svim zemljama Zapadne Evrope, SAD i
Japana, ali i u drugim zemljama koje su manje razvijene. U nastavku izlaganja,
upoznaćemo praksu regulisanja likvidnosti banaka, koja ima različite procedure u
pojedinim zemljama.
1. Velika Britanija i Republika Irska ‐ U 1694. godini, Engleska je među prvima
institucionalizovala centralnu banku i zahvaljujući svojoj razvijenosti uticala na
razvoj bankarskih sistema u drugim zemljama. “Bank of England” ima karakter
javne banke, banke banaka i vladine banke. Ono što je zajedničko za sve engleske
banke je primena i strogo pridržavanje bankarskih principa. To se može pothraniti
činjenicom da je “Bank of England” do 1988. godine na osnovu svog obrasca
ʺAdekvatnost kapitala i likvidnost banakaʺ na fleksibilan način kontrolisala i nadzirala
svaku banku i nije tražila uvođenje standardnih koeficijenata, uzimajući u obzir