institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

244 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije Izvor [2] Slika 7 Vrednost realizovanih kredita AOFI, po godini poslovanja (milioni EUR) 75 50 25 0 3 39,1 61,8 65,8 72 75,5 2005 2006 2007 2008 2009 2010 U periodu od 2005. do 2010. godine, AOFI je podržala izvoznu aktivnost ukupno 260 preduzeća, a samo u 2010. godini 146 preduzeća. Klijenti AOFI su tokom 2010. godine izvezli robu u vrednosti od 822 miliona EUR, a podrška AOFI se procenjuje na 10,8% ovog izvoza. Kratkoročne kredite Agencije u 2010. godini najviše su koristila preduzeća iz prerađivačke industrije (40% svih plasmana), preduzeća prehrambene (36% svih plasmana) i metalske industrije (11% svih plasmana). Kratkoročnim kreditima Agencije, najviše su podržavani izvozni poslovi sa EU (50% svih keditiranih izvoznih poslova), gde se i nalaze najveći spoljnotrgovinski partneri srpskih preduzeća, zatim izvozni poslovi sa bivšim jugoslovenskim republikama (25%) i poslovi sa Ruskom Federacijom (10%). Na polju garantovanja, AOFI izdaje pet vrsta činidbenih garancija: licitacione, za dobro izvršenje posla, avansne, retencione i za održavanje. Izdatim garancijama omogućena je vrednost izvoza od oko 20 miliona EUR u 2010. godini [2, str. 25]. Sumirani rezultati za period od nastanka do kraja 2010. godine, pokazuju da je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza pružila značajnu finansijsku podršku srpskim izvoznicima, čime je podržala značajnu vrednost izvoza Srbije. Podaci za petogodišnji period poslovanja AOFI, zaključno sa 2010. godinom, pokazuju da je Agencija plasirala preko 460 miliona EUR izvoznicima kroz kratkoročno finansiranje, a osigurala 1,6 milijardu EUR izvoza. Na godišnjem nivou, AOFI osigurava izvoz u vrednosti od oko 440 miliona EUR, plasira oko 200 kredita u vrednosti od oko 75 miliona EUR i otkupi oko 52 miliona EUR potraživanja od izvoznih preduzeća [2, str. 6]. Krizna 2008. godina, uticala je na veće aktivnosti AOFI u davanju veće podrške izvoznim poslovima domaćih preduzeća. Takođe je podrška povećavana i u narednim godinama, 2009. i 2010. godini, kada su
Institucije finansiranja izvoznih poslova 245 ostvarene veće vrednosti kod svake usluge koju je pružala AOFI ‐ veće vrednosti i kod osiguranja i kod kreditiranja i kod faktoringa u 2009. u odnosu na 2008. godinu i u 2010. u odnosu na 2009. godinu, ostvarujući podršku na nivou od oko 10% izvoza srpskih preduzeća. Treba napomenuti da u Srbiji postoje i druge institucije čija osnovna delatnost nije finansiranje izvoznih poslova, ali daju određeni doprinos i podršku izvoznim poslovima, koja u slučaju nekih od njih (npr. SIEPA‐e) uključuje i finansiranje, pa ih treba imati u vidu. Među njih spadaju: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Fond za razvoj Republike Srbije i Privredna komora Srbije. Zaključak Formiranje institucionalnog okvira za podršku nacionalnog izvoza zemlje trebalo bi da uključi stvaranje institucija koje će, sa ciljem dugoročnog rasta izvoza zemlje radi smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i ostvarenja ostalih indirektnih efekata porasta izvoza (porasta proizvodnje, povećanja zaposlenosti i životnog standarda), pružati podršku domaćim preduzećima radi proširenja portfolija i obima izvoznih poslova kroz različite mehanizme finansiranja izvoza. Zemlje sveta su odavno shvatile značaj ovakvog institucionalnog okvira, formirajući, između ostalog, i institucije finansiranja izvoza. U svetu postoji značajan broj (preko 200) institucija finansiranja izvoza i one, nesumnjivo, imaju veoma značajnu ulogu u podržavanju izvoza svojih zemalja, pokrivajući, u proseku, preko 10% izvoza zemlje. Ove institucije zauzimaju značajno mesto u privredama razvijenih zemalja, koje su odavno shvatile njihov značaj i prve počele da ih osnivaju. Vremenom, i zemlje u razvoju počinju da ih osnivaju, dok u Srbiji ove institucije datiraju još iz vremena njenog postojanja u okvirima bivših država, a danas postoji jedna državna institucija specijalizovana za finansiranje izvoznih poslova. Pružanjem podrške nacionalnom izvozu, kroz obezbeđivanje konkurentnog izvoznog finansiranja i obezbeđivanjem mesta za robu i usluge domaćih preduzeća na globalnom tržištu, ove institucije podržavaju aktivnosti kako velikih tako i malih i srednjih preduzeća u svojoj zemlji. Uočava se da institucije finansiranja izvoza u analiziranim zemljama uvažavaju ulogu i značaj malih i srednjih preduzeća u izvozu svoje zemlje i shodno tome opredeljuju i obim podrške koju im pružaju. Tako su kod zemalja u razvoju aktivnosti institucija finansiranja izvoza u najvećoj meri usmerene na finansijske potrebe malih i srednjih preduzeća svojih zemalja i podržavanju njihovih izvoznih poslova. Kod razvijenih zemalja, takođe, je uvažena uloga malih i srednjih preduzeća u ukupnom izvozu zemlje i određeni deo ukupne podrške njihovih ključnih institucija finansiranja izvoza je namenjen malim i srednjim preduzećima. U Srbiji značajan deo podrške AOFI, takođe, odlazi
Page 1 and 2:
INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4:
SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6:
PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8:
NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10:
Neophodnost primjene institucionaln
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17:
Page 20 and 21:
14 Institucioanlne promene kao dete
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
Page 48 and 49:
Page 50 and 51:
Page 52 and 53:
Page 54 and 55:
Page 56 and 57:
Page 58 and 59:
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 67 and 68:
ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70:
Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
Page 161 and 162:
INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164:
Investicioni ambijent kao determina
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
Page 192 and 193:
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201: 194 Institucioanlne promene kao det
Page 219 and 220: VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222: Veličina i otvorenost privrede kao
Page 235 and 236: INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237 and 238: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 249: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 253: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Page 306 and 307:
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Page 320 and 321:
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
Page 333 and 334:
ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343:
Page 347 and 348:
Institucioanlne promene kao determi
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?