institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Trgovinska politika Srbije u funkciji harmonizacije sa Evropskom unijom 315<br />
veku Žak Savari i Benko Kotruljić svojim delima udarili su temelje „pravila<br />
poslovanja“ u trgovini. Zanemarivanju trgovine u ekonomskoj teoriji doprineo je,<br />
pored ostalog, liberalizam u ekonomskoj politici pojedinih kapitalističkih zemalja.<br />
Pažnja ovih zemalja bila je usmerena na zakonodavno regulisanje prometa. Zato su<br />
se naučno‐stručna dela iz oblasti trgovine objavljena krajem XIX i početkom XX<br />
veka najčešće odnosila na trgovinsko zakonodavstvo. Mijo Mirković je pod<br />
uticajem inostrane literature objavio 1931. godine knjigu „Trgovina i unutrašnja<br />
trgovinska politika“. Za nas je posebno značajna definicija trgovinske politike, koja<br />
glasi: „trgovinska politika predstavlja granu praktične nauke ekonomske politike,<br />
koja ispituje ekonomsku celishodnost sredstava kojima država i ostala javna tela<br />
intervenišu u trgovini, unutrašnjoj i spoljnoj, da bi se njeno delovanje uputilo u<br />
pravcu ispunjavanja jednog određenog društvenog cilja“ [15, str. 1‐6]. Naučni<br />
stavovi M. Mirkovića ukazuju na međuzavisnost ekonomske i trgovinske politike.<br />
Na konceptu ekonomske politike gradi se strategija trgovinske politike, a njihov<br />
sinergijski efekat ogleda se u stvaranju platforme za funkcionisanje trgovinske<br />
delatnosti. Trgovinska politika i njeni nosioci usmeravaju privrednu aktivnost<br />
trgovinske delatnosti prema potrošaču. Ona traži od nosioca trgovinske delatnosti<br />
da preduzimaju organizacione, marketinške, menadžerske, tehnološke, urbano‐<br />
planske, etičke i dr. mere koje će obezbediti ravnotežu ponude i tražnje. Za razliku<br />
od spontanog <strong>razvoja</strong> trgovine, po kome je tržište ex post regulator protivurečnosti<br />
između proizvođača i trgovine, s jedne, i trgovine i potrošača, s druge strane, ona<br />
traži ex ante prilagođavanje ekonomski željenom pravcu. Trgovinska politika<br />
istovremeno kreira institucionalni ambijent za funkcionisanje učesnika u<br />
trgovinskom lancu, ali i sankcioniše sve oblike negativnog ponašanja nosioca<br />
trgovinske delatnosti. Ona je svakako i profitno orijentisana, ali joj se orijentacijom<br />
na zadovoljenje potreba potrošača ne može osporiti ni humanitarni značaj. Ova<br />
konstatacija ima uporište u opšteprihvaćenoj marketing orijentaciji trgovine, gde se<br />
specifični društveni ciljevi trgovinske politike ispoljavaju, pored čisto ekonomskih,<br />
u domenu rešavanja socijalnih problema, problema zapošljavanja, kulturoloških<br />
promena i navika potrošača. Tako shvaćena trgovinska politika ostvaruje se u<br />
okviru opštih i posebnih ciljeva. Posmatrano kroz vremensku dimenziju,<br />
razlikujemo dugoročne i kratkoročne ciljeve trgovinske politike. Na dugoročnim<br />
ciljevima trgovinske politike definiše se strategija <strong>razvoja</strong> trgovine, a kratkoročnim<br />
merama usklađuje tržišna neravnoteža između ponude i tražnje. Nisu retki primeri<br />
da se u odsustvu konzistentne trgovinske politike, kratkoročnim merama gase<br />
„požari“ često i bez uspeha. Može se, dakle, reći da se kroz trgovinsku politiku<br />
ispoljava i društvena odgovornost nosioca trgovinske delatnosti. Zapravo,<br />
društvena odgovornost pretpostavlja delovanje, u prvom redu menadžmenta<br />
trgovine, iznad direktnih ekonomskih interesa. Uostalom, društvo očekuje od<br />
trgovine da usklađuje prostorne, vremenske, kvantitativne i kvalitativne
Change language