institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

128 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
Tabela 5 Osnovni makroekonomski indikatori i indikatori eksterne pozicije Srbije
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 1)
BDP, rast u % 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 ‐3,1 1,5 2,1
Inflacija 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6,6 9,0 7,0
Deficit tekućeg
računa, % BDP
‐2,5 ‐4,2 ‐7,8
‐
13,8
‐8,8
‐
10,1
‐
17,6
‐
21,2
‐6,9 ‐9,0 ‐10,1
Fiskalni deficit, % BDP ‐0,5 ‐2,6 ‐2,7 0,7 1,0 ‐1,6 ‐1,9 ‐2,6 ‐4,2 ‐4,8 ‐4,0
Javni dug, % BDP 104,8 71,9 63,7 50,9 50,6 40,1 30,8 26,3 32,9 38,1 47,0
Spoljni dug, % BDP 98,3 67,2 62,7 54,4 64,3 63,9 61,8 65,2 76,0 77,1 76,4
Izvor [7, 21]
1) Procene
U januaru 2012. godine, banke su iznele iz Srbije 450 miliona evra, što je najviši
odliv deviza od 2007, odnosno pet i po puta je viši nego 2008. godine [17, internet
strana]. Treba imati u vidu da su srpske banke krajem 2011. godine od matičnih
banaka povukle značajan iznos sredstava, da bi obezbedile neophodnu
adekvatnost kapitala. Taj kapital je početkom 2012. godine vraćen, tako da
iznošenje 450 miliona evra iz Srbije ne treba shvatati kao ozbiljnije smanjivanje
kreditnog potencijala u Srbiji. Na srpskom finansijskom tržištu još uvek ima
dovoljno kapitala, samo što više nema sigurnih klijenata, a značajno raste i cena
uzetih kredita.
Kurs dinara je oslabio za oko 25% u poslednje četiri godine. Slabljenja su
beležile i ostale valute Istočne Evrope, ali su ona bilo nešto manje izražena. Teško je
predvideti šta će se dešavati sa dinarom u narednom periodu, imajući u vidu
neizvesnost deviznih priliva, ali je dalje slabljenje dinara prema evru realna opcija,
koja može imati i pozitivne efekte na rast konkurentnosti i izvoza industrije.
Ukupan pozitivan efekat će biti ostvaren ako Narodna banka Srbije, umesto
nestabilnog i skokovitog kursa, obezbedi postepenu depresijaciju dinara, koja će
uvažavati razlike u ekonomskoj efikasnosti Srbije i njenih najvažnijih spoljno‐
trgovinskih partnera.
Za savladavanje krize, preduzete su vrlo opsežne, raznovrsne i neretko
protivrečene mere. Sudeći prema usporenom tempu oporavka industrije, one nisu
ostvarile očekivane efekte. Država je merama ekonomske politike nastojala da
spreči dublje poremećaje u industrijskom sektoru, ublaži recesiju i održi
neophodnu makroekonomsku stabilnost. Krajem 2008. godine donet je program
mera za ublažavanje efekata ekonomske krize, koje su delom bile restriktivne
(smanjenje potrošnje), a delom podsticajne. U 2009. godine država je u cilju
uspostavljanja ekonomske stabilnosti i podsticanja privredne aktivnosti, potpisala