institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Komparativna analiza makroekonomskih pokazatelja ... 141
se ulaže u proizvodnju. Za strane direktne investicije karakteristične su velike
oscilacije, kako u obimu tako i u geografskoj usmerenosti i granskoj strukturi.
Srbiju treba da brinu podaci da su neto strane direktne investicije u Bugarskoj i
Rumuniji pojedinačno mnogo veće i to ne samo u poslednje tri godine investiranja.
Dinamika priliva stranih direktnih investicija u ove dve zemlje počinje već od 2004.
(Rumunija), odnosno 2005. (Bugarska). Obe zemlje su članice Evropske unije od
2007. godine.
Grafik 3 Strane direktne investicije
Izvor EBRD, IMF, wiiw Database, Roland Berger
Analizirajući prednosti stranih direktnih investicija u Srbiji, možemo istaći da
ona ima veoma dobar i konkurentan poreski sistem, daleko najkonkurentniji među
svim zemljama u okruženju, ali i u poređenju sa većim zemljama Evropske unije.
Ova tvrdnja traži uporište u uporednoj analizi poreskih stopa u posmatrane tri
države regiona. Kada je reč o porezu na dobit onda su Srbija i Bugarska u
komparativnoj prednosti u odnosu na Rumuniju. Kada se pređe na teren poreza i
doprinosa na zarade zaposlenih onda je Bugarska najpovoljnija, što važi i za
prosečnu neto zaradu zaposlenih. Visina neto zarada je takođe jedan od faktora u
kalkulaciji opravdanosti investicija. Srbija jeste povoljnija od Rumunije u pogledu
visine poreskih stopa, ali ne toliko da bi to bilo opredeljujući faktor za investitore.
Dosadašnji period karakteriše nedovoljan obim stranih direktnih investicija i
posebno nedovoljno greenfield investicija, tj. ulaganje stranaca u stvaranje potpuno
novih preduzeća umesto u kupovinu postojećih. Naime, najveći deo dosadašnjeg
priliva stranih direktinih investicija odnosi se na tzv. brownfield investicije, odnosno
kupovine domaćih državnih i društvenih preduzeća i banaka kroz procese
tenderske i aukcijske privatizacije.