institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
292 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
centralne banke čine bankarski sistem dovoljno sposobnim da postojećim<br />
kapitalom i rezervama apsorbuje sve projektorane gubitke. Banke u Srbiji spremno<br />
su dočekale ovu krizu visoko kapitalizovane i visoko likvidne, zahvaljujući<br />
restriktivnoj i beskompromisnoj prudencijalnoj politici. Banke su iskazale povećan<br />
stepen predostrožnosti, tako da svi pokazatelji likvidnosti idu uzlaznom putanjom.<br />
U uslovima povećanog rizika, bankarski sektor Srbije treba biti prilagođen<br />
poslovanju u uslovima krize. Jedan od prioriteta finansijske regulacije treba da<br />
bude smanjivanje raspona kamatnih stopa u domaćem finansijskom sistemu. Treba<br />
minimizirati sistemske rizike, smanjenjem nivoa problematičnih kredita i loše<br />
aktive, sprovoditi dalju zaštitu korisnika finansijskih usluga i primenjivati odredbe<br />
Bazel II standarda u poslovanju banaka.<br />
U uslovima privrednih teškoća, bilansiranje izvora sredstava i plasmana je<br />
veoma složeno, jer uslovljava paniku u društvenim razmerama. Takve okolnosti se<br />
ne mogu u dužem vremenskom periodu sa sigurnošću predvideti. Banka<br />
produkuje društvene koristi sve dok traje poverenje. U uslovima nepoverenja nije<br />
moguće raspoloživi depozitni novac konvertovati u gotov novac, jer ni jedna<br />
kamata, pri takvim uslovima, nije stimulativna za štednju. Upravo zbog toga,<br />
poverenje čini osnovu bankarstva. Najveći problem budućnosti štednje na<br />
domaćim prostorima je privući veći broj ljudi da štedi, što znači, steći njihovo<br />
poverenje i prikazati se <strong>kao</strong> sigurna i moćna finansijska kuća. U budućim akcijama<br />
treba potisnuti opšti i komercijalni interes u propagiranju štednje, a sav napor<br />
uložiti da se potencira i razvija lični interes čoveka da svoju potrošnju odloži i<br />
usmeri ka nekoj budućoj većoj kupovini. Ovaj proces će sigurno biti dug, ali treba<br />
imati u vidu da je toliko dugo i trajao proces uništavanja poverenja u banke.<br />
Bankarska mogućnost stvaranja novca, zajedno sa državnim autoritetom, osnov je<br />
za sticanje poverenja subjekata u banke. Zbog toga postoji direktna i funkcionalna<br />
povezanost između likvidnosti, sigurnosti i poverenja subjekata u banku i<br />
bankarski sistem <strong>kao</strong> celinu. [6] U cilju ublažavanja efekata globalne krize, osim<br />
aktivnog učešća centralne banke i poslovnih, banaka neophodno je učešće Vlade,<br />
ali i svih drugih relevantnih institucija na jačanju poverenja građana u bankarski<br />
sektor Srbije. Štednja je posebno važna kada je inostrani kapital znatno skuplji i<br />
ograničen, pa su banke prinuđene da se oslanjaju na domaće izvore.<br />
U narednom periodu treba nastaviti proces konsolidacije bankarskog sektora,<br />
odnosno nastaviti proces privatizacije preostalih državnih banaka, uz evaluaciju<br />
koncepta razvojnog bankarstva i osnivanje odgovarajuće institucije koja bi bila<br />
odvojena od koncepta komercijalnog bankarstva. Zbog podizanja konkurentnosti<br />
bankarskog sektora i smanjenja njegovih troškova, neophodna je dalja<br />
koncentracija banaka kroz povećanje banaka sa višim tržišnim učešće i smanjenje<br />
broja banka, <strong>kao</strong> i njihovo preuzimanje od strane snažnijih i konkurentnijih.
Change language