institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

110 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
primetio nobelovac Džozef Siglic, finansijski menadžeri su ubacili ceo svet u
globalni kazino, kockali se sa tuđim novcem, a ceh na ovaj ili onaj način, plaća cela
planeta [24, str. 137‐150.].
Izvor [3]
Grafik 2 Bloombergov Thomson Reuters‐Jefferies CRB Index
Ekonomska kriza, koja je prvo zahvatila finansijski sistem Sjedinjenih
Američkih Država, a zatim se proširila na svetsku privredu, nije započela slučajno.
Mnogi ekonomisti smatraju da je ona uglavnom nastala kao posledica
dugogodišnje primene neoliberalne ekonomske politike. Liberalizacija i
deregulacija finansijskog i bankarskog sistema, ekspanzivna monetarna politika,
smanjenje poreza i veća štednja od investicija, mogu se označiti kao najvažniji
razlozi nastanka globalne ekonomske krize. Između ostalog, neki suštinske izvore
krize povezuju sa sistemskim nedostacima tržišta i globalnim makroekonomskim
neravnotežama. Iza tržišnih poremećaja na hipotekarnom i finansijskom tržištu nije
stajala država sa adekvatnim institucijama, regulativom i ekonomskom politikom,
već su oni uzrokovani sistemskim nedostacima tih tržišta [24, str. 137‐150].
Sa neuspehom „Vašingtonskog konsenzusa” („iskustvo propalih obećanja“) i
tržišnog fundamentalizma, dolazi do otrežnjenja i ekonomista i kreatora politike, sa
izuzecima u oba slučaja. Cunami koji je udario svetske finansije primorava, čak i
najtvrdoglavije pobornike slobodnog delovanja tržišta, da prihvate surovu realnost
njihovog nezadovoljavajućeg funkcionisanja [16, str. 3‐15]. Ekonomska kriza je
ozbiljno dovela u pitanje fundamentalnu osnovu neoliberalne ekonomije i tržišnog
fundamentalizma, na kojoj je temeljen privredni rast u prošloj dekadi. Dvadesetak
godina posle samourušavanja socijalističkih sistema i državnog intervencionizma,
kriza je nametnula pitanje valjanosti i trajnosti neoliberalne forme kapitalizma.
Brojni autori se zalažu za preispitivanje neoliberalne ekonomske politike i
neograničenog poverenja u moć tržišta da samo sebe reguliše. Kako bi kriza bila