institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
118 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
po veličini svetska ekonomija mereno veličinom ukupnog BDP‐a. Zemlje BRIK‐a su<br />
imale visok rast BDP‐a i rast industrijske proizvodnje poslednje decenije.<br />
Procenjuje se da će do 2015. godine učešće zemalja BRIK‐a u rastu globalnog BDP‐a<br />
iznositi oko 22%, uz istovremeno smanjenje doprinosa vodećih ekonomija [13, str.<br />
177‐182]. Dinamičan razvoj ove četiri zemlje, posebno Kine, u značajnoj meri<br />
zavisiće i od brzine oporavka sveta od druge recesije i povećanja izvoza na tržišta<br />
razvijenih zemalja (SAD, Japan i EU).<br />
Pored teških ekonomskih, kriza je proizvela i niz razornih socijalnih i<br />
političkih posledica. Globalna ekonomska kriza je donela više siromaštva,<br />
migracija, uličnih protesta i socijalnih nemira (Grčka, Irska, Island, Portugal), pada<br />
vlada (Island, Letonija, Mađarska), vojnih konflikata i jačanja nacionalizma.<br />
Evidentan je rast protekcionizma, ali slabljenja i zanemarivanja ekoloških napora.<br />
Mere za izlazak iz krize<br />
Zbog izrazitih opasnosti, visoko razvijene zemlje učinile su zaokret u globalnoj<br />
ekonomskoj politici, shvatajući da prevazilaženje ekonomske krize i budući razvoj<br />
zahteva zajedničko angažovanje i odgovornost sa zemljama u razvoju. Na Samitu<br />
grupe zemalja G‐20 u Londonu 2009. godine konstatovano je da je kriza globalna i<br />
da zahteva globalna rešena. Na planu regulacije G‐20 je predložila: (1) stvaranje<br />
međunarodnog regulatora uz postojeći tržišni model utvrđivanja vrednosti<br />
imovine, (2) jačanje rezervi u kapitalu finansijskih institucija, (3) regulaciju hedž<br />
fondova i rejting agencija, i (4) promenu računovodstvenih standarda. U cilju<br />
povećanja <strong>privrednog</strong> rasta i zaposlenosti, zemlje G‐20 su planirale povećanje<br />
resursa MMF‐a, za 1.100 milijardi dolara, koordiniranu i održivu ekspanzivnu<br />
fiskalnu i monetarnu politiku, smanjenje kamatnih stopa i uzdržavanja od<br />
protekcionističkih barijera. Posebna pažnju posvećena je reformi međunarodnih<br />
finansijskih institucija [25, internet starana]. Na narednim skupovima ove<br />
grupacije, razmatrani su hitni problemi i pitanja, dogovarane su nove i potvrđivane<br />
neke donete mere u cilju efikasnog izlazaka globalne ekonomije iz recesije, ali po<br />
nekim pitanjima i merama nije postojalo jedinstvo.<br />
Na sastanku G‐20 u Pitsburgu 2009. godine članice su potvrdile da je za<br />
sprečavanje nove finansijske krize i održivi oporavak globalne privrede potrebno<br />
ukloniti sistemske i <strong>institucionalne</strong> slabosti u finansijskom sistemu, putem novih<br />
pravila ponašanja za institucije. Na sastanku G‐20 u Torontu 2010. godine<br />
razmatran je veći broj pitanja, posebno problem smanjenja siromaštva. Jedinstvo<br />
G20, koje je bilo demonstrirano u Londonu, na ovom samitu je izbledelo. „Kamen<br />
spoticanja“ bila je brzina „izvlačenja” iz krize i potencijalni arsenal mera<br />
ekonomske politike. SAD su predlagale da se ekonomski rast podrži fiskalnim
Change language