institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Industrija Srbije – drugi talas globalne ekonomske krize 111
prevaziđena ključnu ulogu dobila je država. Razvijene zemlje, među kojima se
naročito ističu Sjedinjene Američke Države, koje su tradicionalno važile za tržišno
liberalne, posegnule su za merama državnog intervencionima, preko direktnih i
indirektnih intervencija i stimulacija [24, str. 137‐150].
Sve su oštrije kritike neoliberalnog modela kapitalizma, kao i zahtevi za
institucionalnim reformama i regulatornim poboljšanjima na nacionalnom i
globalnom nivou, reformama globalnog finansijskog sistema, kako bi se poremećaji
sveli na nivo koji bi isključio realnu opasnost od njegovog samourušavanja.
Posebna pažnja poklanja se strukturnim prilagođavanjima razvijenih zemalja i
preispitivanju postojećih modela privrednog razvoja zemalja u razvoju i tranziciji.
Kriza Evro zone i drugi talas recesije
Finansijska kriza se, i pored veoma ozbiljnih mera za njeno obuzdavanje, brzo
prelila i na realni sektor privrede. Prva na udaru je bila automobilska industrija, a
kasnije se kriza proširila na sve sektore, prerastajući u drugoj polovini 2008. godine
u globalnu ekonomsku krizu, koja je pogodila različitom jačinom sve zemlje bez
obzira na nivo razvijenosti. Ona je izazvala pad makroekonomskih agregata i
pogoršavanje ključnih ekonomskih indikatora, pri čemu je, smanjena proizvodnja,
obim međunarodne trgovine, izvoz, strane direktne investicije (SDI) i zaposlenost,
a povećani su unutrašnji i spoljni dugovi, nezaposlenost i cene hrane.
U 2008. godini, najvažnije svetske ekonomije su značajno usporile privrednu
aktivnost, dok je recesija zabeležena u manjem broju zemalja (Tabela 2). U 2009.
godini, BDP grupacije razvijenih zemalja je pao za preko 4%, a pad bi bio veći da
nije bilo aktivne i intervencionističke ekonomske politike. Na svetskom nivou BDP‐
a je zabeležio negativnu stopu rasta od 0,7%. Ona bi bila znatno veća, da neke, brzo
rastuće ekonomije, nisu ostvarile visoke stope rasta BDP‐a. To se pre svega odnosi
na Kinu i Indiju. I pored smanjenja BDP‐a Kine u 2009. godini, on je nastavio
dugogodišnju tendenciju izrazito brzog rasta, što je u odnosu na svet i posebno
razvijene zemlje, i njegov rast, naročito u vremenu krize, veoma impresivno [22,
str. 525‐539].
Za razliku od krizne 2009. godine, u 2010. i 2011. godini BDP sveta je ostvario
visoke, ali opadajuće stope rasta od 5,2%, odnosno 3,8%. Iako je veliki broj zemalja
sveta zabeležio pozitivne stope rasta BDP‐a, i delimični oporavak zaposlenosti,
ozbiljniji i održiv oporavak svetske privrede je još uvek veoma daleko. Smanjenje
svetskog BDP‐a je značajnim delom bilo i posledica usporavanja rasta svetske
trgovine i izvoza. Recesijom u 2009. godini svetski izvoz je smanjen za 10,4 %.
Najveći pad izvoza ostvarile su razvijene ekonomije 12% (Evro zona 13,2%), a nešto