institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

32 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije koji štede (iznos kamate) jednaka je povećanju outputa kao rezultatu primene „zaobilaznije“ metode proizvodnje. Prema austrijskoj teoriji, upravo ova kamatna stopa obezbeđuje internu konzistentnost intertemporalne alokacije resursa. Slika 1 Efekti monetarne ekspanzije na nastanak cikličnih fluktuacija u austrijskoj školi privrednih ciklusa Izvor: [3, str. 23‐27] U tržišnoj privredi, cenovni signali (pri čemu postoji veza između kamatnih stopa i cena), prema austrijskoj teoriji predstavljaju najbolji koordinacioni mehanizam za intertemporalnu alokaciju resursa. Otuda i njihov stav da je ekonomska politika nepoželjna, budući da je tržišni mehanizam u dovoljnoj meri efikasan. Nastanak krize upravo i objašnjavaju primenom intervencije od strane centralne banke. Prema njima, pokušaji centralne banke da manipuliše kamatnom stopom (da snizi tržišnu kamatnu stopu u odnosu na prirodnu) uticaće na tržište
Ekonomska kriza i kriza ekonomske teorije – kontroverze u savremenoj ekonomskoj teoriji 33 pozajmnih fondova, time remeteći konzistentnost planova potrošača i preduzetnika kroz vreme. 1 Posledice odstupanja tržišne od prirodne kamatne stope usled monetarne ekspanzije prikazane su na Slici 1, na kojoj je predstavljeno tržište pozajmnih fondova. Na gornjem delu slike se vidi da prirodna kamatna stopa i* obezbeđuje izjednačavanje tražnje (D) i ponude (S) za pozajmnim fondovima. Odluka stanovništva da više štedi (odloži svoju potrošnju za budući period) dovešće do povećanja ponude pozajmnih fondova i smanjenja kamatne stope na nivo i1, što postaje nova prirodna kamatna stopa. Pri toj stopi, povećana je tražnja za pozajmnim fondovima od strane preduzetnika. Dakle, dolazi do povećanja i štednje i investicija u iznosu AB, uspostavlja se ravnoteža i zadovoljava uslov održivog ekonomskog rasta. Međutim, u slučaju monetarne ekspanzije (donji deo Slike 1), tržišna kamatna stopa se spušta ispod prirodne, što vodi povećanju tražnje za pozajmnim fondovima (investicijama) za iznos AB, ali i smanjenju stvarne štednje za iznos AC. To znači da raspon CB ustvari predstavlja razliku između viših investicija i niže štednje, odnosno dolazi do preteranog investiranja. Kao odgovor na javljanje recesije, centralna banka može primeniti mere ekspanzivne monetarne politike. Međutim, budući da su upravo te mere dovele do privredne nestabilnosti, austrijska teorija predlaže da se dozvoli privredi da sama izvrši potrebna prilagođavanja. Naime, kreditna ekspanzija tokom silazne faze privrednog ciklusa neće obezbediti održiv ekonomski rast već će ga jednostavno odložiti, budući da izaziva kašnjenje u strukturnim prilagođavanjima (kao što su zatvaranje neuspešnih firmi i eliminisanje neproduktivne upotrebe kapitala), koja su neophodna kako bi se obezbedila održiva ekonomska ekspanzija. Pored uticaja politike centralne banke na potrošače i preduzetnike, austrijska teorija analizira i reakciju banaka na primenu ovih mera. U slučaju banaka, odnos između tržišne i prirodne kamatne stope poprima drugačiju dimenziju. Naime, prirodna kamatna stopa održava optimalan odnos između primljenih depozita (štednje stanovništva) i odobrenih kredita na nivou bankarskog sistema, što je analogno uslovu jednakosti između obima štednje i investicija. Sniženje tržišne kamatne stope u odnosu na prirodnu (kao posledica primene ekspanzivne monetarne politike kao egzogenog faktora), uticaće na povećanje tražnje za kreditima, a ujedno i smanjenje podsticaja za štednju. U tom slučaju, sa aspekta 1 Ovakva situacija imala je uporište u stvarnim dešavanjima u SAD, kada je Fed pristupio obaranju kamatnih stopa nakon recesije u 2001. godini. U poslednje vreme, sve veći broj autora se poziva na stavove austrijske škole privrednih ciklusa, ističući da je upravo ona ukazivala na uzročne veze između preterano „blage“ monetarne politike, prevelikog finansijskog leveridža, nedovoljne štednje i neodrživih cena imovine, i na taj način dala objašnjenje za nastanak ekonomske krize iz 2007. godine [14, str. 10].
Page 1 and 2: INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4: SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6: PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8: NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10: Neophodnost primjene institucionaln
Page 17: Neophodnost primjene institucionaln
Page 20 and 21: 14 Institucioanlne promene kao dete
Page 67 and 68: ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70: Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 77: Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 88 and 89:
82 Institucioanlne promene kao dete
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
Page 161 and 162:
INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164:
Investicioni ambijent kao determina
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
Page 192 and 193:
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
Page 210 and 211:
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 219 and 220:
VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222:
Veličina i otvorenost privrede kao
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
Page 231 and 232:
Page 233 and 234:
Page 235 and 236:
INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237 and 238:
Institucije finansiranja izvoznih p
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
Page 253:
Page 256 and 257:
Page 258 and 259:
Page 260 and 261:
Page 262 and 263:
Page 264 and 265:
Page 266 and 267:
Page 268 and 269:
Page 270 and 271:
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Page 292 and 293:
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Page 306 and 307:
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Page 320 and 321:
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
Page 333 and 334:
ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343:
Page 347 and 348:
Institucioanlne promene kao determi
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?