institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

76 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
uvećanjem poreza privatnim investitorima, budući da bi to delovalo u pravcu
smanjenja privredne aktivnosti. Zbog toga, povećanje agregatne tražnje, po Kejnsu,
treba obezbediti mehanizmom rasta javnih rashoda iz izvora kao što su izdavanje
državnih obveznica, emisija novca, itd. Dinamičan privredni rast u sledećoj fazi
konjunkturnog ciklusa obezbediće državi veće iznose poreza, a time i vraćanje
državnog duga u periodu kada je neophodno delovati na smirivanje agregatne
tražnje.
Premda su opservacije Kejnsa po napred ekspliciranoj sekvenci ekonomskih
događanja u osnovi prihvatljive, u praksi je dolazilo do različitih deformacija i
zloupotreba budžetskog deficita kao instrumenta fiskalne politike. Naime, stav o
deficitnom finansiranju budžetske potrošnje je često bivao zloupotrebljavan,
budući da je on omogućavao državi zaduživanje i trošenje sadašnje na račun
budućih generacija kao i prekomerno štampanje novca. Širokoj primeni budžetskog
deficita kao oblika fiskalnog instrumenta značajno je doprineo razvoj finansijskih
tržišta, bankarskih aktivnosti i berzanskih poslova. U makroekonomskoj teoriji
dominira stav po kome sve šira primena budžetskog deficit u vođenju fiskalne i
šire ukupne politike razvoja korespondira sa ekspanzijom finansijskog tržišta i
dostizanjem visokog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u zemljama
razvijenog tržišta. 6
U kontekstu analize mogućeg uticaja budžetskog deficita i rastućeg javnog
duga na formiranje sredstava namenjenih finansiranju privrednog razvoja sledeća
pitanja se nameću svojim značajem:
− poteškoće servisiranja velikog budžetskog deficita,
− gubitak efikasnosti privređivanja zbog oporezivanja i
− usporavanje ekonomskog rasta kao neminovne posledice istiskivanja
akumulacije kapitala prouzrokovanog velikim javnim dugom. 7
Ažurno servisiranje obaveza po osnovu budžetskog deficita tj. uredno plaćanje
kamata i vraćanje dela glavnica u prošlosti uzetih zajmova podrazumeva korišćenje
velikog dela novostvorenog proizvoda nacije. Drugi talas ekonomske krize u 2012.
godini je uostalom direktna posledica enormnog rasta budžetskog deficita u većini
zemlja Zapada.
Finansiranje prethodnih budžetskih deficita podrazmeva plaćanje kamata
poveriocima. Da bi se prikupila sredstva za plaćanje kamata moraju se nametnuti
porezi. Porezi logično umanjuju raspoloživi dohodak i u načelu destimulativno
deluju na preduzetničkih aktivnosti.
6 Acocela, P. Počela ekonomske politike, Vrijednosti i tehnike, Mate, Zagreb, 2005. str. 327‐347.
7 Cvetanović, S. Makroekonomija, Niš, 2007. str. 209.