institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Industrija Srbije – drugi talas globalne ekonomske krize 131
razvoja počnu zasnivati na domaćoj akumulaciji, razvoju realnog sektora i
snažnom izvozu.
Procene o savladavanju i okončanju ekonomske krize treba uzeti sa rezervom.
Uzroci krize u svetu su poznati, a posledice još uvek nisu dovoljno sagledane.
Neizvesno je kako će izgledati kriva oporavka svetske privrede, posebno razvijenih
zemalja, ali je sada sigurno da je ona daleko od V ili U krive. Sve relevantne svetske
institucije (IMF, WB, OECD, ECB, FED) prognoziraju postepen i dugotrajan
oporavak, odnosno iznova prognoziraju i stalno revidiraju, dubinu pada i dužinu
trajanja druge recesije, i oporavka svetske privrede. MMF procenjuje se da bi rast
blizak nuli u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama mogao potrajati
duže od tri godine, ili čak i čitavu deceniju. Trajniji i dugoročno održiv oporavak
svetske privrede nastupiće tek kada se značajnije počne smanjivati vrlo visoka
stopa nezaposlenosti.
Uz uvažavanje svih posledica globalne krize koje su u značajnoj meri uticale
na recesiju u srpskoj ekonomiji, a posebno drastičan pad industrijske prozvodnje,
može se zaključiti da bi se Srbija suočila sa krizom, čak i da nije bilo svetske.
Globalna kriza je samo ubrzala i produbila krizu razvoja srpske industrije. Mala je
verovatnoća i ohrabrenje da bi moguća recesija 2011‐2012. godine bila mnogo blaža
od one 2009. godine. Mogućnost „drugog talasaʺ recesije, odnosno značajnog
usporavanja industrijskog rasta u Srbiji, suštinski bi bio samo nastavak krize ovog
sektora u kome se on permanentno nalazi duži period i produbljivanje recesije iz
2009. godine čiji uzroci nisu eliminisani i rešeni, već samo odgođeni i ublaženi
kratkoročnim merama i iznuđenim rešenjima od 2008 do 2011. godine.
Oporavak industrijskog sektora kod nas, zahteva realno definisanje ciljeva i
pretpostavki u okviru koncepcije razvoja. Nedavno doneti razvojni dokumenti i
planovi, koji se tiču razvoja industrije u narednom periodu, moraju biti revidirani
kako bi se na objektivan način utvrdile pretpostavke razvoja, postavilji ciljevi, a
industrijska politika dobila proaktivan karakter, što je u skladu sa internim i
eksternim rizicima i novim izazovima. Realizacija ciljeva, kroz oporavak
industrijske proizvodnje, snažan rast zaposlenosti i izvoza, neće biti lako ostvariva.
Kao mala zemlja u velikoj meri zavisimo od veličine izvoza, zbog čega će na trajniji
oporavak srpske industrije značajan uticaj imati brzina kojom će se oporavljati
ekonomije i industrije zemalja Evropske unije.
Literatura
1. Automotive_industry_crisis_of_2008‐2009, http://www.docstoc.com, (25.02.2012.).
2. Beograska berza, http://www.belex.rs, (25.02.2012.).
3. Bloomberg and Jefferie FFPI, http://www.jefferies.com, (25.02.2012.)