institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Institucionalni okvir za novi model razvoja industrijskih okruga i lokalnih industrijskih centara 97
subregionalni, odnosno lokalni sadržaj i predstavljaju realan odgovor na
konkretne probleme i ciljeve, za koje inicijative pokreću i realizuju in‐cite
akteri.
‐ Težište aktivnosti javnog sektora treba da bude na kvalitativnom, širem i
strukturnom razvoju i sposobnostima svake (subregionalne, lokalne)
zajednice da samostalno stvara nove aktivnosti u realnom sektoru na
principima samoodrživog privrednog, socijalnog i ekološkog razvoja, a ne
na kvantitativnom razvoju uz skupa ulaganja u eliminaciju nasleđenih
(socijalnih i ekoloških) problema.
‐ Treba dosledno poštovati pristup u razvoju od odozgo na dole na odozdo
na gore. Time se potencira endogeno obeležje savremenog privrednog
razvoja na osnovama javnog, korporativnog i individualnog preduzetništva
i racionalnijeg korišćenja (subregionalnog, lokalnog) humanog kapitala. Sa
razvojem svesti o opravdanosti endogenog razvoja, jačaće uverenje o potrebi
povezivanja svakog razvojnog projekta sa mogućnostima, koje stvara proces
evropskih integracija. Potrebno je dosledno realizovati programe
decentralizacije javne regulacije u smislu kontinualnog procesa podele
nadležnosti i odgovornosti za razvoj sa nacionalnog i regionalnog na na
subregionalni i lokalni nivo, ali i obrnuto, na osnovu poštovanja principa
supsidijarnosti i procene mogućnosti za realizaciju kompleksnih i
konfliktnih (javnih) aktivnosti.
‐ U cilju stvaranja institucionalnih uslova za privatizaciju razvoja na
osnovama implementacije ključnih standarda endogenog, autopropulsivnog
i samoodrživog privrednog, socijalnog i ekološkog razvoja, potrebno je
ostvariti široki obuhvat različitih subregionalnih i lokalnih aktera
(institucija, organizacija i pojedinaca) koji kreiraju, razvijaju i primenjuju
različite politike i strategije i njihovo integrisanje u skladne i funkcionalne
operativne strukture. Potrebno je obezbediti uslove za partnerski pristup,
kooperaciju i participaciju prilikom kreiranja svake (subregionalne, lokalne)
sektorske i prostorne strategije razvoja i njihove implementacije. Na taj
način, obezbediće se konsenzus različitih aktera razvoja, promovisati
strategijski pristup i izbeći preklapanje razvojnih napora i negativni socijalni
i ekološki efekti i posledice na sadašnje i buduće generacije.
‐ Potrebno je uporno i dosledno raditi na stvaranju društveno‐ekonomskih
uslova za reindustrijalizaciju, u smislu njenog određenja kao ključnog
faktora maksimiziranja blagostanja i obezbeđenja solidne ekonomske,
društvene i prirodne osnove, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije
na određenoj (subregionalnoj, odnosno lokalnoj) teritoriji. Kritični elementi
su: (1) razvoj diversifikovane i fleksibilne ekonomske proizvodne strukture,