institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

284 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije Slika 3 Kretanje štednje stanovništva, za period od jula 2008. godine do aprila 2012. godine, (stanje krajem perioda, iznos u milionima dinara) Izvor [Prema http://www.nbs.rs] Napomena: dinarska štednja ‐ leva skala devizna štednja ‐ desna skala Osnovne pretpostavke daljeg očuvanja likvidnosti bankarskog sektora Srbije Primena principa likvidnosti podrazumeva da banka bude uvek u mogućnosti da o roku i ukupnom obimu izvršava svoje obaveze. Dosledno sprovođenje principa likvidnosti treba shvatiti kao osnovnu pretpostavku za održivost banke na finansijskom tržištu. Prioritetan zadatak za banku je održavanje likvidnosti i, u tom cilju, veoma je važno pravilno vođenje politike rezervi likvidnosti. Banka koristi sredstva za odbranu likvidnosti iz primarnih, sekundarnih i tercijarnih izvora likvidnosti. Ukoliko je pojedinačna banka u mogućnosti da veći deo svog deficita pokrije pribavljanjem kredita za likvidnost, ona će biti manje zainteresovana za formiranje rezervi likvidnosti. U zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem likvidnost jedne banke
Likvidnost bankarskog sektora Srbije pod uticajem svetske ekonomske krize 285 obuhvata sve oblike aktive koji mogu da se bez teškoća pretvore u gotovinu ili u novčana sredstva kod centralne banke. Nasuprot tome, u zemljama u kojima finansijska struktura nije tako visoko razvijena, likvidnost jedne banke često se poistovećuje sa raspoloživom gotovinom u blagajni i na računu kod centralne banke. Svuda u svetu, pa i u našim uslovima, banka je likvidna kad može neometano da obavlja svoju finansijsku aktivnost i da sve tekuće obaveze plaća o rokovima, a da istovremeno ima odvojena sredstva za rezervu likvidnosti i obaveznu rezervu. Ako jedan od ovih uslova nije ispunjen, može se reći da banka nije likvidna [4, str. 117]. Radi stabilizacije finansijskog sektora i očuvanja likvidnosti, Narodna banka Srbije uvodi i dodatne mere, u vidu programa podrške finansijskom sektoru (″Financial support program″, tzv.″FSSP″) poznat kao Bečka inicijativa. Banke treba da održe svoju obavezu da održavaju solventnost i likvidnost svojih supsidijara iznad propisanog minimuma, kao i da razmotre mogućnost preventivne dokapitalizacije u slučaju da rezultati stes‐testova koje bude sprovela Narodna banka Srbije ukažu na takvu potrebu. Imajući u vidu da je jedna od osnovnih posledica međunarodne finansijske krize umanjenje poverenja na finansijskim tržištima, opravdana je bojazan da takva posledica ostavi trag i na bankarski sistem Srbije. U cilju očuvanja poverenja javnosti u bankarski sistem Narodna banka Srbije, primenom regulative, pruža podršku bankama u prevazilaženju efekata krize i obezbeđenju solidne pozicije likvidnosti. Poverenje čini osnovu bankarstva, jer se na toj osnovi prenose ovlašćenja tržišnih transaktora na banku. Osnovni uslov za uspostavljanje i održavanje poverenja u banku, jeste njena permanentna likvidnost. Banke obezbeđuju likvidnost tako što usklađuju aktivne poslove svojim pasivnim poslovima. Banke, usklađivanjem rokova dospelosti svojih obaveza, mogu uredno i blagovremeno da odgovore preuzetim obavezama prema deponentima. Najveći deo obaveza banke je plativ na zahtev, a tzv. kvazi neto kapital banke je vrlo mali. To upućuje na činjenicu da banke formiraju svoj finansijski potencijal na bazi mobilizacije depozita. Obaveza svake banke je da racionalno posluje kako ne bi došla u poziciju da se posumnja u njenu likvidnu sposobnost. Opšte je poznato da promene na području sredstava, odnosno finansijskog poslovanja nastaju svakodnevno, pa se u tom smislu i likvidnost neprekidno menja. Otuda ovakva dinamika zahteva da se promene analiziraju svakodnevno u cilju sagledavanja stanja likvidnosti, a pomoću nje da menadžment pristupi donošenju pravilnih odluka iz oblasti finansijske politike. U dinamici poslovanja neophodno je osigurati praćenje tempa izmirenja obaveza što se postiže sastavljanjem bilansa likvidnosti. U tom smislu, bilans likvidnosti ima za cilj da ukaže na pojavu većeg odliva sredstava i da stvori uslove da se to stanje što
Page 1 and 2:
INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4:
SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6:
PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8:
NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10:
Neophodnost primjene institucionaln
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17:
Page 20 and 21:
14 Institucioanlne promene kao dete
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
Page 48 and 49:
Page 50 and 51:
Page 52 and 53:
Page 54 and 55:
Page 56 and 57:
Page 58 and 59:
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 67 and 68:
ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70:
Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
Page 161 and 162:
INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164:
Investicioni ambijent kao determina
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
Page 192 and 193:
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
Page 210 and 211:
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 219 and 220:
VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222:
Veličina i otvorenost privrede kao
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
Page 231 and 232:
Page 233 and 234:
Page 235 and 236:
INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237 and 238:
Institucije finansiranja izvoznih p
Page 239 and 240: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 253: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 256 and 257: 250 Institucioanlne promene kao det
Page 333 and 334: ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336: Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 341 and 342:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 343:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 347 and 348:
Institucioanlne promene kao determi
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?