institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

52 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
prepoznaju zloupotrebu od strane državnih službenika, tada mogu premestiti
„javne potrebe“ u neku drugu zajednicu, u kojoj menadžeri proizvode
efikasnije i više reaguju na svoje građane. Zbog toga, decentralizacija vlasti je
mehizam koji podržava unutar‐državnu konkurenciju.
g) Četvrto, decentralizacijom i regionalnom raznovršnošću povećava se
blagostanje u funkciji potrošnje javnih dobara. Efekat je najviše povezan sa
političkom i fiskalnom decentralizacijom i nadovezuje se na Tiebout‐ov [22]
model. Argument objašnjava da se ljudske potrebe razlikuju prema ponudi
javnih dobara. Ako je društvena struktura centralizovana, odluke u vezi javne
politike su iste za sve regione i njihove mogućnosti diferencijacije su
ograničene. Ukoliko postoji decentralizacija, regioni mogu više da
diversifikuju ponudu javnih dobara. Na ovaj način, građani se mogu kretati u
regionima koji daju optimalnu kombinaciju javnih usluga [9]. Zbog različitih
sklonosti, decentralizacija koja doprinosi većoj heterogenosti regiona, može
povećati blagostanje.
d) Prema Shin‐u [21], razlog za opravdanost decentralizacije nalazi se u rešenju
problema „zajedničkih akcija“, što se odnosi na problem koordinacije
racionalnih pojedinaca koji nastoje da maksimiziraju pojedinačne neto koristi,
bez obzira na društvena davanja. Ovaj problem je posebno ozbiljan u okviru
alokativne politike, kao što je obezbeđivanje javnih dobara ili upravljanje
zajedničkim resursima. Ako postoji problem zajedničkih akcija, određeni
stepen centralizacije u kreiranju i implementaciji je poželjan, zato što može
sprečiti brzo iscrpljivanje resursa od strane „lično‐interesnog oportunističkog
ponašanja“, i smanjuje troškove koordinacije i monitoringa, i pruža različite
društvene ili političe sporazume koje koriste organi lokalnih vlasti. Neke
studije su pokazale da problemi „zajedničkih akcija“ se mogu prevazići
institucionalnim aranžmanima koji omogućavaju lokalno učešće i saradnju.
đ) Na kraju, decentralizacija podstiče inovacije. Ovaj argument je uglavnom
povezan sa političkom decentralizacijom i u manjoj meri sa administrativnom.
Kada postoji decentralizovano donošenje odluka, regionalne vlasti imaju
slobodu da osmisle i sprovede kreiranu politiku. Na ovaj način može se
eksperimentisati i kreirati nov pristup projektovanju javne politike, što ne bi
bilo dozvoljeno ili moguće u centralizovanom režimu. Neki eksperimenti će
neminovno propasti, ali drugi koji uspeju, mogu predstavljati dugotrajna
poboljšanja za javnu politiku. Ovo ne samo da koristi samom regionu, već i
drugim regionima, pod uslovom da postoje stimulansi u unakrsnoj regionalnoj
razmeni ideja [7, str. 7] .