institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Komparativna analiza makroekonomskih pokazatelja ... 147
su nedavno poskupeli hrana, cigare i alkohol, inflacija u Bugarskoj ne prelazi 3%, a
nacionalna valuta lev ima isti odnos prema evru kao i pre sedam godina. Cene ulja
i šećera u Bugarskoj iste su kao u Srbiji, jeftinije je meso, mleko, brašno. Nakon
2008. godine, uz izuzetne napore nosilaca ekonomske politike i monitoring od
strane Evropske unije i MMF‐ a, godišnja stopa inflacije je značajno smanjena na
2,5% u 2009. godini, odnosno 3,1% u 2010. godini.
Stopa inflacije u Rumuniji bila je najveća na početku posmatranog perioda
(34,5%), da bi od 2004. godine, stopa inflacije konstantno bila jednocifrena.
Kretanje inflacije, u posmatranom desetogodišnjem periodu, objašnjava se
poskupljenjem određenih proizvoda, koje je uglavnom izazvano povećanjem
poreza na dodatnu vrednost (PDV) sa 19% na 24%. Najviše 26,34%, poskupeli su
duvanski proizvodi, gorivo je poskupelo 15,38%, cene usluga skočile su između
15% i 15,38%, dok je cena transporta železnicom porasla za 14%. Cene voća, povrća,
konzerviranog povrća i voća, kao i ulja porasle su između 10% i 22,48%. Plate
zaposlenih u javnom sektoru smanjene su od 1. jula 2010. godine za 25%, a u
sklopu mera štednje koje je uvela Vlada, ukinute su i pojedine naknade za
zaposlene.
Spoljnotrgovinska razmena
Posledice dugog privrednog zaostajanja Srbije ogledaju se u rezultatima njenih
ekonomskih odnosa s inostranstvom. Dok je svetski izvoz robe i usluga u periodu
1990‐2000. povećan za gotovo 77%, u istom periodu izvoz roba i usluga iz Srbije i
pored minimalnog udela u svetskom izvozu (0,03% u 2000. godini i 0,04% u 2001.
godini) smanjen je za 72%. Za razliku od većine zemalja manjih od Srbije, čiji izvoz
po stanovniku prelazi 10 000 pa i 20 000 USD, izvoz Srbije po stanovniku iznosio je
svega 219 USD.
Posle apsolutnog pada u prvoj polovini devedesetih godina, u periodu od
1996. do 2000. godine izvoz Srbije beleži skroman rast, po prosečnoj godišnjoj stopi
od 1,3% da bi u 2000. godini iznosio 1,7 milijardi USD. U istom periodu uvoz je
rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 5,7% , tako da je u 2000. godini dostigao oko
3,7 milijardi dolara, što znači da je deficit iznosio oko 2 milijarde USD.
Uprkos izvesnim pozitivnim pomacima u periodu 2001‐2003. godina,
naglašeni debalans i dalje je opterećivao spoljnotrgovinsku razmenu Srbije. U tom
dvogodišnjem periodu deficit razmene je udvostručen, sa oko dve milijarde USD
koliko je iznosio u 2000. godini, povećan je na četri milijarde USD u 2002 godini.
Poseban problem je što je on uglavnom bio rezultat uvoza robe široke potrošnje,
čija je vrednost u 2002. godini dostigla gotovo tri milijarde USD.