institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
02.07.2013 • Views
Share Embed Flag

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
ekfak.kg.ac.rs

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

48 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />

Osnovni cilj ove decentralizacije jeste, da se građanima ili njihovim izabranim<br />

predstavnicima pruži veći stepen javnog odlučivanja. Najčešće podržava<br />

demokratizaciju, davanjem građanima ili njihovim predstavnicima veći uticaj<br />

na formulisanje i sprovođenje politike. Često je u vezi sa pluralističkom<br />

politikom i reprezentovanjem regionalne ili lokalne vlasti. Pluralizam priznaje<br />

različitosti u interesima i ukusima koji postoje u društvu. Pristalice teorije<br />

pluralističke politike tvrde da niži oblici vlasti bolje zadovoljavaju različite<br />

interese pojedinaca u odnosu na centralne vlasti. Uspostavljanje regionalne<br />

vlasti podrazumeva da građani jedne zemlje imaju suverenitet preko svojih<br />

predstavnika. Tada se poboljšava proces odlučivanja, jer regionalne vlasti<br />

imaju više i bolji pristup informacijama koje su relevantne za različite interese<br />

u društvu. Ovaj koncept podrazumeva da izborom predstavnika u<br />

regionalnim ili lokalnim vlastima omogućava građanima da bolje znaju svoje<br />

političke predstavnike, ali i, sa druge strane, pruža se veća mogućnost<br />

izabranim zvaničnicima da se bolje informišu o potrebema i željama svojih<br />

birača.<br />

2. Administrativna decentralizacija – odnosi na stepen autonomije nižih oblika<br />

vlasti (regionalnih i lokalnih) u odnosu na centralnu. Osnovni cilj je<br />

preraspodela ovlašćenja, odgovornosti i finansijskih resursa za pružanje javnih<br />

usluga među različitim nivoima vlasti. Administrativna decentralizacija<br />

odnosi se na prenos odgovornosti za planiranje, finansiranje i upravljanje<br />

određenim javnim funkcijama. Ova odgovornost se prenosi od centralne vlasti<br />

i njenih agencija, drugim jedinicama organa državne uprave, podređenim<br />

jedinicama ili nivoima vlasti. Ovde se može primetiti preklapanje između<br />

administrativne i političke decentralizacije. Politička decentralizacija<br />

implicitno pretpostavlja širok oblik administrativne decentralizacije. Ipak, nije<br />

uvek neophodno da oblici administrativne decentralizacije podrazumevaju<br />

političku decentralizaciju. Tri glavna oblika administrativne decentralizacije<br />

su: dekoncentracija, devolucija i delegacija.<br />

− Dekoncetracija – proces u kome se agenti centralne vlasti geografski<br />

realociraju. Podrazumeva prenos zadataka na pod‐nacionalne jedinice<br />

(regione ili pokrajine), ali ne prenosi i diskreciono pravo za donošenje<br />

odluka. Ovde nema značajne redistribucije autoriteta. Dekoncentracija je<br />

najslabiji oblik decentralizacije i koristi se najčešće u unitarnim državama.<br />

− Devolucija – prenos prava i imovine od centralne ka nižim nivoima vlasti.<br />

Ovakvim prenosom, prava i imovina su u velikoj meri izvan direktne<br />

kontrole centralne vlasti. Devolucija predstavlja prenos ovlašćenja na<br />

autonomne entitete, koje nakon prenosa deluju nezavisno. Putem<br />

devolucije, odgovornosti za usluge su prebačene državnim institucijama u

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!