institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
184 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
Pored očiglednih prednosti, strategija targetiranja inflacije nije bez potencijalnih<br />
problema. S tim u vezi, kritičari navode četiri nedostatka ove strategije monetarne<br />
politike: kašnjenje u signaliziranju, prevelika rigidnost, moguće povećanje<br />
fluktuacija u proizvodnji i slab ekonomski rast [5, str. 506].<br />
Targetiranje inflacije ne daje trenutne signale o smeru monetarne politike jer<br />
inflacija reaguje na <strong>promene</strong> u instrumentima monetarne politike sa dugim i<br />
promenljivim zakašnjenjem, a na inflaciju utiču i drugi faktori osim mera<br />
monetarne politike [8, str. 1137]. Suština delovanja transmisionog mehanizma<br />
sastoji se u tome, da se monetarnom politikom, preko finansijskog tržišta, utiče na<br />
tržište roba i usluga, a zatim i na agregatnu tražnju. Postoji više kanala putem kojih<br />
se taj efekat ostvaruje i oni imaju različitu brzinu i različit intenzitet.<br />
Smatra se da targetiranje inflacije nameće rigidno pravilo kreatorima<br />
monetarne politike i ograničava njihovu diskreciju u reagovanju na nepredviđene<br />
okolnosti. Međutim, inflaciono targetiranje, <strong>kao</strong> aktuelna praksa, je daleko od<br />
rigidnosti. S tim u vezi, targetiranje inflacije ne podrazumeva čvrste preporuke o<br />
tome kako bi centralna banka trebalo da upravlja monetarnom politikom. Ono više<br />
zahteva da centralna banka preduzima one akcije kojima se mogu ostvariti<br />
inflacioni targeti. Takođe, targetiranje inflacije nikada ne zahteva da se centralna<br />
banka fokusira samo na jednu ključnu varijablu. Uz to, centralne banke u režimu<br />
targetiranja inflacije ostavljaju sebi značajan prostor da reguju na fluktuacije preko<br />
nekoliko instrumenata.<br />
Značajna kritika targetiranja inflacije je da se fokusira samo na inflaciju što ima<br />
za posledicu veće fluktuacije outputa. Odluka kreatora politike da izaberu<br />
inflacione targete iznad nule je izraz opreznosti da bi veoma niska inflacija mogla<br />
imati negativne efekte na realni sektor. Centralne banke u zemljama koje<br />
primenjuju targetiranje inflacije prate fluktuacije u outputu i zaposlenosti i voljne<br />
su da minimizuju padove outputa korekcijom srednjoročnih inflacionih targeta<br />
radi ostvarenja dugoročnog cilja. Pored toga, fleksibilnost režima targetiranja<br />
inflacije pruža mogućnost reakcije na šokove ponude (npr. ako dođe do restrikcija<br />
u ponudi energije i sirovina može se menjati kombinacija u indeksu cena, ili se<br />
može odstupiti od planirane politike uz obavezu da se objasne razlozi ove akcije).<br />
Primedbu, da targetiranje inflacije dovodi do malog rasta outputa i<br />
zaposlenosti, dosadašnje iskustvo ne potvrđuje. Smanjenje inflacije se obično<br />
povezuje sa proizvodnjom koja je manja od uobičajene. U uslovima targetiranja<br />
inflacije, nakon što se postigne niža stopa inflacije, output i zaposlenost se vraćaju<br />
bar na prethodno ostvarene nivoe. S tim u vezi, moćan ekonomski rast nakon<br />
dezinflacije u mnogim zemljama koje su usvojile targetiranje inflacije, može se<br />
tumačiti da ova strategija, pored toga što kontroliše inflaciju, promoviše i rast<br />
realne ekonomije.
Change language