institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
78 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
nacionalne valute. Tražnja za nacionalnom valutom na deviznom tržištu u<br />
otovrenoj privredi determinisana je saldom bilansa po tekućim transakcijama.<br />
U slučaju istiskivanja investicija, koje je posledica većih poreskih nameta<br />
neophodnih za finansiranje budžetskog deficita, dolazi do povećanja nivoa realne<br />
kamatne stope. Viša kamatna stopa ima za posledicu manji nivo neto odliva<br />
kapitala, jer je zemlja interesantnija za inostrane ulagače u čijim je privredama<br />
kamatna stopa niža, odnosno dolazi do manje ponude nacionalne valute. Manja<br />
ponuda nacionalne valute uz nepromenjeni iznos tražnje za posledicu ima jačanje<br />
vrednosti nacionalne valute, odnosno rast deviznog kursa.<br />
Finansiranja <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije u postkriznom periodu<br />
Aktuelna ekonomska kriza stavlja pred kreatore ekonomske politike u Srbiji<br />
zadatak obezbeđenja sredstava neophodnih za finansiranje <strong>privrednog</strong> oporavka.<br />
Banakarski sektor, usled nepostojanja konkurencije, ne snižava kamatne stope niti<br />
razvija partnerski odnos sa kompanijama, te je neophodno koristiti različite izvore<br />
finansiranje sa ciljem obezbeđenja dinamičnijih stopa ekonomskog rasta. Pored<br />
toga, valja imati u vidu činjenicu da većinu tržišnog učešća u Srbiji imaju banke iz<br />
zemalja Evropske unije (Austrija, Italija, Grčka) kojima je potrebna velika suma<br />
dodatnog kapitala od ukupnog nedostajućeg kapitala u zemljama Evropske unije,<br />
što dodatno čini problematičnim ovaj izvor finansiranja. 9 (Tabela 1)<br />
U narednom periodu će sve teže biti doći do komercijalnih kredita stranih<br />
banaka. Evropske banke, <strong>kao</strong> ključni izvor privatnih kredita, smanjuju svoju<br />
“izloženost” van matičnih zemalja, što će logično delovati na umanjenje iznosa<br />
kredita u zemljama poput Srbije.<br />
Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije je, prema svim<br />
pokazateljima, premašio iznos od 45% brutо domaćeg prоizvоdа, <strong>kao</strong> zakononom<br />
definisanje gornje granice. Realno je očekivati da je udeo javnog duga u bruto<br />
domaćem proizvodu značajno izraženiji. Sledeći su razlozi ovakvom stavu. „Prvo,<br />
tokom prethodnih nekoliko godina zemlja je pokazala gotovo neshvatljivu „lakoću<br />
zaduživanja“. Naime, za vreme mandata ove vlade javni dug zemlje se uvećao za<br />
preko šest milijardi evra, pri čemu su korišćeni praktično svi poznati načini<br />
pozajmljivanja i trošenja tuđeg novca. Malo je zemalja u svetu koje su imale takav<br />
intenzitet zaduživanja, a još manje onih koje su proglašavale velikim uspehom,<br />
9 Stamenković, S. Kovačević, M. Vučković, V. Živković, B. Nikolić, I. Od <strong>razvoja</strong> do opstanka,<br />
Makroekonomske perspektive Srbije u svetlu uticaja domaćih kretanja i evropske krize,<br />
Privreda Srbije u drugom talasu krize ‐ Izgledi u 2012. godini, Naučno društvo ekonomista Srbije sa<br />
Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2011. str. 12.
Change language