institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Uloga javne revizije u prevazilaženju nelegitimnog duga i ekonomske krize 335
moratorijum tokom perioda revizije. Ipak, javna revizija se mora izvršiti kako bi se
ocenilo trenutno stanje dela duga koji nije validan, odnosno nelegitimnog duga.
U ovakvim sitacijama postavlja se pitanja šta je to najvažnije za javnu reviziju?
Da li su to procedure, sredstva, aplikativna podrška...? Ne. Naprotiv, najvažnija
stvar javne revizije u ovakvim sitacijama jeste učešćše „građana“, jer oni doprinose
transparentnosti i objektivnosti javne revizije. Odbor za reviziju mora da sadrži
razne organe vlasti, stručnjake u oblasti revizije javnih finansija, ekonomiste,
pravnike, ustavobranitelje, ali i predstavnike društvenih pokreta [8, str. 4]. Na ovaj
način se omogućava utvrđivanje i zahtevanje odgovornosti učesnika u procesu
zaduživanja. Često se može desiti da će vlada odbiti zahteva za reviziju javnog
duga, u tom slučaju se mora utvrditi revizioni odbor građana, bez učešća vlade.
Bilo kako bilo, sasvim je legitimno da privatne institucije i pored njih oni sa
visokim primanjima koji imaju dužničke hartije od vrednosti snose teret
otkazivanja nelegitimnog suverenog duga, jer su u neku ruku i oni odgovorni za
nastajanje i eskalaciju krize.
Revizija javnog duga u neku ruku bi trebala da se koristi i tehnikama
forenzičke revizije. Ona u svom procesu rada često će nailaziti na namerene greške,
odnosno na prevare i kriminalne radnje, stoga mora poznavati i principe,
procedure i alate forenzičke revizije koji joj mogu omogućiti lakši i efikasniji rad.
Ukoliko javna revizija i otkrije i pruži dokaze o kriminalnim aktivnostima koji se
odnose na nelegitimni dug, njihovi počinioci moraju biti strogo kažnjeni. Dakle,
počinioci moraju biti sankcionisani u skladu sa zakonom, bez obzira što su deo
izvršne vlasti.
Što se tiče legitimnog dela duga, trebalo bi privoleti poverioce da smanje
kamate i glavnice, ali i da odlože dospeće. Veliko pitanje jeste kako popunjavati
budžet zemlje i kako iz njega odvajati sredstva za otplatu dugova. Jedan od načina
jeste da se iznos u državnom budžetu izdvojen za povraćaj duga mora popunjavati
u zavisnoti od ekonomskih uslova, sposobnosti državnog aparata odnosno organa
da vrate dug. Jedan od idealnih rešenja jeste posleratna Nemačka. Londonskim
sporazumom iz 1953. godine o nemačkom spoljnom dugu je predviđeno da rata ne
bude veća od 5% godišnjeg izvoznog prihoda. Na taj način bi zemlja postepeno
smanjivila svoj dug ali isto tako ne bi se i dodatno zaduživala.
Dakle, kada sagledamo kakav uticaj ekonomska kriza odnosno njen
nelegitimni dug ima na pojedine zemlje onda shvatimo da se sa njim treba uhvatiti
u koštac što pre. Kao što smo i videli, javna revizija je jedno kvalitetno i dobro
oruđe koje može da posluži za smanjivanja uticaja tog dela duga ali i krize uopšte.
Ali i ovde postoji jedna nedoumica, a to je koliko je zaista jaka javna revizija?
Međutim, odgovor na ovo pitanje ne možemo dati sa nekom velikom sigurnošću.
Nažalost, moraćemo da sačekamo završetak svetske ekonomske krize, da bismo