institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

316 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije protivurečnosti (razlike) između ponude i tražnje, odnosno proizvođača i različitih kategorija potrošača, ali i da poštuje pravila i norme ponašanja, u skladu sa vladajućim vrednostima. Na osnovu prethodnih izlaganja, moglo bi se zaključiti da je trgovinska politika »nauka o svesnoj akciji države, odnosno društva u pravcu formiranja ciljeva i izbora efikasnih mera i instrumenata radi ostvarenja postavljenih ciljeva u trgovini. Trgovinska politika je deo ekonomske politike jedne zemlje. Trgovinska politika se deli na unutrašnju i spoljnu trgovinsku politiku« [23, str. 279]. Spoljnotrgovinska politika obuhvata mere kojima se reguliše delatnost spoljne trgovine u širem smislu (razmena robe i usluga sa inostranstvom). Unutrašnja trgovinska politika obrađuje sve mere kojima se regulišu odnosi u unutrašnjoj trgovini i na domaćem tržištu jedne zemlje. Ova pravna materija obuhvaćena je u trgovinskim zakonima, opštim građanskim zakonima i specijalnim uredbama. Trgovinskim zakonima se celovito rešavaju pitanja obavljanja trgovinske delatnosti. Unutrašnja trgovinska politika može se podeliti na politiku u širem i užem smislu. U širem smislu, trgovinska politika obuhvata celokupnu delatnost društva na regulisanju odnosa na tržištu, kao što su: sređivanje ponude i tražnje, poslovni običaji, konkurencija, špekulacija, čuvanje poslovne tajne i sl. Politika unutrašnje trgovine u užem smislu obuhvata delatnost društva na regulisanju odnosa u samoj trgovini. Na primer, ovde se ubrajaju mere kojima se utvrđuju uslovi za obavljanje trgovinske delatnosti, mere zaštite materijalnih interesa potrošača, trgovinske struke, odnos trgovine prema proizvođačima i druge mere koje utiču na rad domaće trgovine. Završavajući ovo izlaganje ne bi trebalo zaključiti da državna intervencija može da zameni tržište. Dilema: državna intervencija ili tržište je lažna [13, str. 396]. Naprotiv, neophodna je osmišljena i sadržajno bogata državna intervencija, ne da zameni, već da kontroliše i učini efikasnijim delovanje tržišta. To treba da znaju nosioci trgovinske delatnosti koji žele da se „uklope“ i iskoriste šanse koje im pruža tržište. Pri tome se može uzeti kao pravilo da potreba za kontrolom konflikata nastaje zbog usklađivanja interesa trgovinskih kompanija i širih društvenih interesa. Drugo je pitanje intenziteta konflikata. On zavisi od dostignutog nivoa ukupne privredne i društvene razvijenosti. Zbog toga nije moguće govoriti o standardizovanom modelu trgovinske politike, koji se može primeniti u različitim nacionalnim privredama. Nove tendencije u trgovini tržišno razvijenih zemalja, kao što su: internacionalizacija, koncentracija i integracija, standardizacija, elektronska trgovina i dr., nameću potrebu trgovini Srbije da nastavi rad na harmonizaciji sa Evropskom unijom.
Trgovinska politika Srbije u funkciji harmonizacije sa Evropskom unijom 317 Trgovinska politika Evropske unije ‐ orijentir za kreatore trgovinske politike u Srbiji Trgovinskom politikom EU reguliše se razmena roba, usluga i proizvoda intelektualne svojine na internom tržištu. Njen cilj je da se trgovinska aktivnost odvija na dobrobit čitave zajednice, a ne samo preduzeća koja u toj aktivnosti učestvuju. Nadležnosti nad Zajedničkom spoljnotrgovinskom politikom EU prepušteni su organima Unije, međutim, države članice su dugo zadržavale nadležnosti u regulisanju trgovine na jedinstvenom tržištu, a koja ima tretman unutrašnje (evropske) trgovine. Spoljnotrgovinski odnosi država članica EU regulisani su zajedničkom trgovinskom politikom EU (Common Trade Policy). Trgovinska politika EU ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Njena današnja ʺfizionomijaʺ izgrađivala se korak, po korak. Svaka faza razvoja evropskih integracija bila je propraćena odgovarajućom trgovinskom politikom. Podsetićemo se da je evropska ekonomska zajednica (EEZ) predstavljala institucionalno jezgro današnje EU. Ona je bila organizovana kao carinska unija što je podrazumevalo uklanjanje carina i kvantitativnih ograničenja u trgovini između zemalja članica EEZ. Nakon, nekoliko godina od osnivanja EEZ, došlo se na ideju da ona preraste u Zajedničko tržište (Common Market). Ovaj nivo regionalne ekonomske integracije omogućavao je slobodnu trgovinu robom i uslugama, a neki od principa za razvoj Zajedničkog tržišta sadržani su i u Rimskom ugovoru. Omogućavanjem slobodnog protoka faktora proizvodnje (rada i kapitala) i uklanjanjem preostalih necarinskih barijera u trgovini robom i uslugama nastalo bi jedno tržište u okviru EEZ. Međutim, ova ideja je ostvarena tek 1993. godine stvaranjem Jedinstvenog tržišta EU (Single Market), kada se EEZ transformisala u Evropsku uniju [1, str. 37; 9, str. 60]. Danas, u okviru Evropske unije svih 27 članica učestvuju u projektu jedinstvenog tržišta, uz neka od ograničenja slobodnog kretanja rada. I pored uvođenja zajedničke valute, sve zemlje članice EU nisu članice monetarne unije, jer njih 11 ne ispunjava kriterijume za ulazak u monetarnu uniju. Kako se ʺkompletiraloʺ zajedničko tržište EU, tako su i pojedine nadležnosti u vođenju trgovinske politike prenošene sa država članica EU na organe Unije. Pitanje slobode poslovanja predstavlja jedno od osnovih pitanja vezano za način funkcionisanja preduzeća. Uvođenje principa slobode osnivanja i poslovanja na jedinstvenom tržištu EU je značilo da preduzeća iz jedne države članice EU ne moraju osnivati svoje filijale (pravno nezavisna preduzeća) u drugim državama članicama, već da mogu osnivati svoja predstavništva, ogranke ili objekte (pravno nesamostalne subjekte) [16, 17, str. 470]. Sa usvajanjem Statuta evropske kompanije
Page 1 and 2:
INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4:
SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6:
PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8:
NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10:
Neophodnost primjene institucionaln
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17:
Page 20 and 21:
14 Institucioanlne promene kao dete
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
Page 48 and 49:
Page 50 and 51:
Page 52 and 53:
Page 54 and 55:
Page 56 and 57:
Page 58 and 59:
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 67 and 68:
ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70:
Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
Page 161 and 162:
INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164:
Investicioni ambijent kao determina
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
Page 192 and 193:
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
Page 210 and 211:
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 219 and 220:
VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222:
Veličina i otvorenost privrede kao
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
Page 231 and 232:
Page 233 and 234:
Page 235 and 236:
INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237 and 238:
Institucije finansiranja izvoznih p
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
Page 253:
Page 256 and 257:
Page 258 and 259:
Page 260 and 261:
Page 262 and 263:
Page 264 and 265:
Page 266 and 267:
Page 268 and 269:
Page 270 and 271:
Page 272 and 273: 266 Institucioanlne promene kao det
Page 333 and 334: ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336: Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 343: Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 347 and 348: Institucioanlne promene kao determi
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?