institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

158 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
− izvoz robe i usluga, sa izvozom u države nastale na tlu SFRJ, bio je 3,6 puta
manji nego 1990. godine,
− zbog dopisivanja kamata i nemogućnosti servisiranja (kako zbog nedostatka
deviza tako i zbog jednostranog prekida platnog prometa sa SRJ koji su
preduzele međunarodne finansijske institucije i razvijene zemlje), spoljnji
dug Srbije na kraju 2000. godine iznosio čak 10,83 milijarde dolara, tj. bio je
za 20% veći od njenog BDP u toj godini, a čak oko pet puta veći od izvoza
robe i usluga u toj godini, pa je Srbija po stepenu zaduženosti bila u grupi
deset najzaduženijih zemalja.“ [2, str. 15‐16]
U periodu nakon 2000. godine Srbija, je u svom razvoju ostvarila napredak koji
se ogledao u visokim stopama privrednog rasta ostvarenim u uslovima rastućih
makroekonomskih neravnoteža: dvojnog deficita, rastuće inflacije, rastućeg
spoljnog duga... Period »kakvog takvog« razvoja prekinulo je negativno dejstvo
svetske ekonomske krize krajem 2008. godine.
Svetska ekonomska kriza samo je zaoštrila mnoštvo prisutnih problema u
srpskoj privredi i ukazala na oštrinu domaće krize. Inicijalni dobri rezultati nisu
bili održivi na duži rok. Malobrojni ekonomisti ozbiljno su upozoravali da
primenjeni model privrednog razvoja Srbije nije dobar, tek je svetska ekonomska
kriza pokazala da je on praktično neodrživ. „Opšta ocena dosadašnjeg procesa
tranzicije sadržana je u činjenici da su se ekonomske reforme dinamičnije odvijale
od političkih, pravnih i institucionalnih reformi“ [6, str. 85].
Prošlo je više od jedne decenije od početka sprovođenja tranzicije u Srbiji.
„Ostvareni rezultati nisu u skladu sa obećanjima, a što je još važnije daleko su od
očekivanja da će krupne promene dovesti do značajnijeg rasta životnog standarda“
[4, str. 187]. Danas su u Srbiji prisutni pad stope rasta BDP, smanjenje zaposlenosti,
veoma skroman izvoz i ogroman spoljno‐trgovinski deficit, visok i rastući spoljni
dug, visoka javna potrošnju i deficit državnog budžeta, kao i inflacija. Svetska
ekonomska kriza uticala je negativno na ključne performanse srpske privrede.
Međutim većina navedenih problema bila je veoma izražena i pre njenog početka,
osim negativnih stopa rasta BDP.
Promene koje su izvršene bile su samo površne i personalne, umesto da se
ekonomski i politički sistem radikalno izmeni i postavi na nove temelje. Upravo je
to jedan od razloga da se privredni razvoj Srbije u tranziciji može podeliti na dva
perioda: period pre i period posle svetske ekonomske krize. Period pre svetske
ekonomske krize predstavlja period od 2001. do 2008. godine, koji karakteriše
prosečna stopa rasta BDP od oko 5%. Period nakon 2008. godine zaključno sa 2011.
godinom karakteriše prosečna stopa rasta BDP od oko 0,4%. Performanse privrede