institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Oblici i efekti decentralizacije 49
regionima. Ovi entiteti mogu imati članove koje biraju građani u svojim
regionima. Karakteristika je da često mogu ubirati sopstvene prihode i
imaju potpuno nezavisna investiciona ovlašćenja. Devolucijom, regionalne
vlasti imaju jasne i pravno određene geografske granice preko kojih vrše
vlast i u okviru kojih obavljaju javne funkcije.
− Delegacija – predstavlja formu administrativne decentralizacije i odnosi se
na prenos ovlašćenja centralne vlasti na delimično‐autonomne entitete koji
nisu u potpunosti pod njenom kontrolom. Poverene nadležnosti moraju se
ostvariti u okviru politike uspostavljene na nacionalnom nivou. Krajnja
odgovornost ostaje na nacionalnom nivou. Delegacija je širi oblik
decentralizacije nego dekoncentracija. Putem delegacije, centralne vlasti
prenose diskreciona prava za donošenjem odluka i upravljanjem javnih
funkcija delimično‐autonomnim entitetima, koji nisu u potpunosti pod
kontrolom centralne vlasti, ali joj odgovaraju za svoje odluke. Jedan od
najčešćih oblika ovakve ne‐centralne vlasti su: stambeni organi, posebne
službe okruga, školski okruzi, regionalne razvojne korporacije ili specijalne
jedinice za implementaciju projekta. Obično ove organizacije imaju izvesnu
slobodu u donošenju odluka.
3. Fiskalna decentralizacija – odnosi se na fiskalnu politiku, gde se određen deo
rashoda i prihoda državnih centralnih organa prenosi na ne‐centralne vlasti.
Finansijska odgovornost je osnovna komponenta decentralizacije. Fiskalna
decentralizacija je oblik više odgovornosti u donošenju odluka i kreiranju
politike i zbog toga se može posmatrati kao pod‐oblik političke
decentralizacije. Fiskalna decentralizacija obuhvata dva međusobno povezana
pitanja [8]. Prvo je podela odgovornosti potrošnje i izvora prihoda između
nacionalnih, regionalnih i lokalnih nivoa vlasti. Drugo je veličina diskrecionog
prava regionalnih i lokalnih vlasti na osnovu kojeg se određuju njihovi rashodi
i prihodi. Da bi se efikasno decentralizovale funkcije, regionalne vlasti moraju
imati adekvatan nivo prihoda (bilo da ga lokalno generišu ili im se prenosi iz
centralne vlasti) i utvrđenu politiku rashoda. Prema Crucq i Hemminga [7],
fiskalna decentralizacija može poprimiti mnoge oblike, uključujući: a)
samofinansiranje ili povraćaj troškova kroz naplatu od korisnika (na primer:
školarine, putarine, rekreativne naknade za korišćenje parkova, itd.); b)
stvaranje regionalnih prihoda kroz poreze; i v) transfere sa centralnog nivoa
vlasti.