institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Institucionalni i materijalni uslovi za privatno investiranje u Srbiji 193
makro upravljanja poslovnim investicionim poduhvatima imale su banke na
osnovu netransparentne i nejasne uloge društveno‐političkih zajednica u procesu
iniciranja, evaluacije i izbora konkretnih programa razvoja i projekata za njihovu
realizaciju. Što se tiče mikronivoa, upravljanje realizacijom investicionih poduhvata
je bilo sistemski, u velikoj meri, neregularno i vršeno je na razne načine, onako
kako se ko u praksi snalazio.
Ova istorijska retrospektiva je napravljena zbog sličnosti problema sa kojima
se suočava aktuelna nacionalna investiciona politika, dvadeset godina nakon
restauracije kapitalizma i deset godina funkcionisanja (trećeg po redu) modela
tranzicije, od komandne prema tržišnoj privredi. Očigledno je da ni u proteklih
deset godina u Srbiji nije mnogo urađeno na planu izgradnje odgovarajućeg
tržišnog i institucionalnog okruženja, koje bi pozitivno i regularno odgovorilo na
izazove decentralizovanog upravljanja investicionim poduhvatima, odnosno
koordinacije i mobilizacije grupnih i individualnih razvojnih inicijativa i sredstava.
U ovom kontekstu, čini se da je potrebno preurediti osnovni sadržaj ciljeva i akcija
nacionalne ekonomske i investicione politike. Naime, osnovno odredište u jednoj i
u drugoj politici je problem privrednog rasta, odnosno stope rasta bruto domaćeg
proizvoda. Ovo je svakako prava odrednica ekonomske i investicione politike u
dinamičnim tržišnim privredama. Međutim, u privredi sa stagnirajućim realnim
sektorom, ovaj pokazatelj je nedovoljan i doprinosi stvaranju pogrešnog mišljenja o
realnim razvojnim rezultatima.
Osnovni ekonomski problem u Srbiji je slabo korišćenje raspoloživih resursa, a
ne njihov nedostatak u apsolutnom (fizičkom) smislu. Stoga se, u ovom radu,
problem poslovnog upravljanja investicionim poduhvatima razmatra u kontekstu
raspoloživog proizvodnog kapitala i reindustrijalizacije kao ključnog fenomena
savremenog privrednog razvoja. U ovom kontekstu, za analizu problema kako
poboljšati upravljanje poslovnim investicionim poduhvatima, potrebno je detaljnije
poznavanje ovih resursa (u smislu raspoloživosti proizvodnog kapitala). Naime,
potrebno je utvrditi, da li je ostvareni obim ekonomske aktivnosti rezultat
potpunog korišćenja resursa, da li postoje nezaposleni resursi, te da li postoji
(re)alokacija resursa na aktivnosti koje bi dale optimalnije rezultate.
Ključna makroekonomska ograničenja za efikasno korišćenje
proizvodnog kapitala
Proizvodni kapital je, po definiciji, deo društvenog bogatstva u kome je
sadržana ekonomska i tehnička vrednost mašina, opreme, zgrada sa pripadajućim
instalacijama, fizička infrastruktura, tehnologija, patenata i inovacije. Za ovako
posmatranje proizvodnog kapitala, informaciona osnova u Srbiji je vrlo oskudna, a