institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Industrija Srbije – drugi talas globalne ekonomske krize 107
Srpska privreda, a posebno realan sektor, bili su mnogo više pogođeni
ekonomskom krizom u proteklih godina, nego što to pokazuju oficijelni statistički
podaci. Niske stope rasta BDP‐a, rast nezaposlenosti, spoljnog duga i budžetskog
deficita, neodrživost nivoa deficita spoljno‐trgovinskog i platnog bilansa, kao i
relativno visoka inflacija, pokazuju da se još uvek nalazimo u dubokoj krizi, čiji se
kraj ne nazire. Drugi talas ekonomske krize dovešće do novog usporavanja
privrednog rasta srpske privrede i, u suštini, produbiće i onako duboku krizu u
industriji. On će ubrzati posrtanje srpske ekonomije, usled primene neadekvatnog
modela razvoja utemeljenog na dinamičnoj tercijarizaciji, deindustrijalizaciji i
pogrešnoj ekonomskoj politici u prethodnom periodu. Efikasno rešavanje krize
zahteva usvajanje drugačijeg modela razvoja, temeljenog na dinamičnom rastu
realnog sektora i izvoza, tj. reindustrijalizaciji i proizvodnji razmenljivih dobara,
zašta je nužna i efikasna industrijska politika.
Tokom 2011. godine predstavljen je niz strateških dokumenata i planova, u
kojima su prikazani dosadašnji rezultati, kao i pravci razvoja u narednim
godinama. Opravdano se mogu postaviti dva pitanja. Prvo, da li će ovi dokumenti
biti deklarativni kao i niz prethodnih? I drugo, koliko su realni definisani ciljevi i
pretpostavke dokumenata?
U radu, koji se sastoji od četiri dela i zaključka, biće analizirana svetska
ekonomska kriza, njen drugi talas i posledice po privredu i industriju Srbije. U
prvom delu se razmatraju uzroci globalne ekonomske krize i njeni efekti na
finansijski sektor. Drugi deo bavi se analizom posledica krize na realan sektor, kao
i razmatrenjem drugog talasa krize, odnosno uzroka nove recesije. Treći deo je
posvećen merama za izlazak iz krize. U četvrtom delu, biće analiziran produženi
uticaj globalne ekonomske krize na razvoj srpske industrije u (post)kriznom
periodu.
Uzroci globalne ekonomske krize i efekti na finansijski sektor
Globalna ekonomska kriza, najdublja posle Velike depresije 1929‐1933. godine,
započela je hipotekarnom krizom u Sjedinjenim Američkim Državama.
Hipotekarno tržište je dobro funkcionisao do pojave sekundarnog hipotekarnog
tržišta sa neadekvatnom (de)regulacijom, što je bilo glavni pokretač nastanka
hipotekarne krize. Putem sekjuritizacije hipotekarnih kredita emitovan je čitav niz
izvedenih derivata i instrumenata. Visoki prinosi i poverenje u finansijske
institucije i snagu američke privrede uticali su da ove hartije od vrednosti kupuju
investitori širom sveta. Istovremeno one su korišćene kao osnova za emitovanje
novih derivata, što je dovelo do piramidalne raspodele rizika na svetskom nivou i
kasnijeg brzog širenja krize u sve zemlje sveta [23, str. 87‐106].