institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Uloga javne revizije u prevazilaženju nelegitimnog duga i ekonomske krize 333
profesionalno smislu nezavisna i od parlamenta koji je formira. Nezavisno,
profesionalno delovanje i izveštavanje javne revizorske institucije jedna je od
osobina demokratskog uređenja države [1, str. 2].
Sasvim je jasno da je revizija javnog sektora jedno dobro i kvalitetno rešenje
koje se može iskorisiti u periodima trenutne krize. Širok dijapozon stručnjaka, koji
kvalitetno obavljaju svoj posao, samo dodatno povećava njen kvalitet i daje joj više
na značaju. Sada bi se taj kvalitetet trebao iskoristiti kako bi se izašlo iz krize i kako
bi se državni dugovi sveli na normalnu i pravednu cifru. To će biti jedan težak i
zahtevan zadatak, ali jednostavno javne revizije širom sveta moraju da shvate
koliko je situacija ozbiljna i da su oni jedan od potencijalnih aparata koji države
može izvući iz trenutne situacije. U suprotnom mnoge države, pogotovo zemlje u
južnom delu Evropske unije, će biti osuđene na propast.
Javna revizija kao kontrola nelegitimnog duga
Kao što smo već napomenuli, kriza je uzdrmala Evropsku Uniju do samih
njenih temelja. Javni dug je toliko opteretio neke od zemalja, da se nalaze pred
ivicom kolapsa. Vlade koje su posvećene ovom problemu, a koje su podmognute
od strane Evopske komisije (EK), Evropske centralne banke (ECB) i MMF‐a, sa
druge strane finansijske institucije zarađuju veliku količinu novca dok špekulišu o
vladinom dugu. Još gora situacija, je ta što su se i preduzeća okrenula protiv
većine, odnosno protiv socijalnih i ekonomskih prava većine.
Na sve to se mora dodati još jedan novi problem, koji predstavlja veliko breme
oko vrata pojedinim država i njihovim vladama a to je nelegitimni deo duga. Mora
se naglasiti da je značajan deo javnog duga pojedinih zemalja nelegitiman. Kada
kažemo nelegitiman, mislimo na to da je proizišao iz smišljene politike vlada koje
su odlučile da sistemski daju prednost bogatijim klasama odnosno državama a sve
na štetu ostalih članova. Poreske olakšice na viša primanja, lično bogatstvo i profit
privatnih preduzeća doveli su do toga da vlasti povećaju javni dug kako bi smanjili
pad vladinih prihoda [8, str. 3]. A sa druge strane podignuta su poreska
opterećenja na niža primanja, što opterećuje gotovo svo stanovništvo.
Međutim, ono što je možda dovelo do još većeg rasplamsavanja problema jeste
da zbog smanjenja prihoda zbog krize koju su izazvale privatne finansijske
institucije, još jednom je moralo da se finansira dodatnim zaduživanjem. Ovo je
jasna situacija u kojoj se može uvideti prava slika nelegitimnosti javnog duga.
Ali kako su finansijske institucije uspevale da rasplmsaju finansijsku krizu i da
sve više zemalja dovodu na „tanak led“? Odgovor je veoma lak. Počev još od 2008.
godine pa nadalje javni novac je pozajmljivan od privatnih banaka kao i drugih