institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Oblici i efekti decentralizacije 53
Uzimajući u obzir teorijska objašnjenja istih autora, a najviše Crucq &
Hemminga [7] i Rosena [20], možemo objasniti i negativne argumente
decentralizacije.
a) Prvi nedostatak decentralizacije jesu eksterni efekti, koje regioni često ne
uzimaju u obzir. Ovaj nedostatak je posebno važan sa stanovišta političke
decentralizacije. Aktivnosti koje se preduzimaju u jednom regionu mogu da
utiču na aktivnosti i blagostanje u drugim regionima. Eksterni efekti mogu
postojati u oba smera, kako pozitivni, tako i negativni. Prirodno, pozitivni
eksterni efekti nemaju negativan uticaj na drugi region ili regione. Ipak,
negativni eksterni efekti su daleko više prisutni i uglavnom se vezuju za
zagađenja koja nastaju u jednom regionu i prelivaju se na druge. Eksternalije
prouzrokovane proizvodnjom u nekom regionu prelivaju se na drugi region ili
regione, a vlasti tog region najčešće ne mogu internalizovati ove troškove.
Rezultat je neefikasna alokacija resursa, jer regioni brinu samo o sopstvenim
koristima i troškovima i ne uzimaju u obzir efekte njihove politike prema
drugim regionima.
b) Drugi argument je nedostatak ekonomije obima, usled proizvodnje i pružanja
usluga na nižim nivoima vlasti. Prema ekonomskoj teoriji, ekonomije obima
postoji kada troškovi po jedinici (korisniku) opadaju usled porasta broja
jedinica (korisnika). Ukoliko svaki od regiona obezbeđuje ista javna dobra
svojim građnima, ekonomija obima neće postajati, kao što bi mogla da postoji
u centralizovanoj državi.
v) Poreska politika regiona može biti neefikasna sa nacionalnog stanovišta. Ova
mana je prisutna u okviru fiskalne decentralizacije. Negativan efekat može se
pojaviti dvostruko: prvo, ukoliko porezi stvaraju distorzije prilikom
odlučivanja subjekta; i drugo, porast poreza (pogotovu stope) ne mora izazvati
recipročnu ili veću promenu tražnje za javnim dobrima. Odnosno, najčešće
postoji mala elastičnost za tražnjom javnih dobara. Ova konstatacija odnosi se
na primarna javna dobra, koja se najčešće moraju koristiti bez obzira na visinu
njihovog oporezivanja. Sa druge strane, javna dobra, poput parkova ili
pružanje rekreativnih usluga, imaju visok stepen elastičnosti i manje cenovne
distorzije izazvane porezima.
g) Decentralizovani sistemi imaju veće troškove u naplati poreza. Fiskalnom
decentralizacijom utiče se na veoma male uštede (ili ih uopšte nema) prilikom
utvrđivanja i naplate poreskih prihoda. Naime, kada je svaki region
odgovoran za naplatu poreza i svoju administraciju, neophodno je mnogo više
sredstava u odnosu na centralizovani sistem. Kod centralizovanog uređenog