institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Industrija Srbije – drugi talas globalne ekonomske krize 113
povratak poverenja u finansijsko tržište, sprečavanjem prevelikog smanjenja
potrošnje i investicija. Postalo je jasno da je državne stimulacije neophodno
zadržati dok ne ojačaju investicije i izvoz, i dok se ne obezbedi održiv privredni
rast. Posledice toga su rastuća fiskalna neravnoteža i povećanje javnih dugova.
Činilo se da je na početku 2011. godine nastupilo olakšanje, i može se primetiti
da su prognozirane stope rasta BDP‐a za većinu zemalja u 2012 i 2013. godini
prema prognozama MMF iz 2011. godine bile pozitivne i da su pokazivale rast i
dalji oporavak svetske ekonomije (Tabela 2). Ipak, globalni rast i trgovina naglo su
usporeni u četvrtom kvartala 2011. godine, zbog čega su prilično ohrabrujuće
projekcije iz septembra 2011. godine značajno korigovane u januaru 2012. godine.
Izgledi za rast za 2012. i 2013. godinu su smanjeni, a strah od najvećeg izazova tzv.
dvostruke (dupli pad) recesije je postao realan. Prema projekcijama sa početka
2012. godine MMF predviđa drugu recesiju za zemlje Evro zone, kao i za većinu
zemalja Centarlne i Istočne Evrope, kao i novo usporavanje svetske trgovine i pad
izvoza u 2012. i 2013. godini, tako da će za veći broj zemalja sveta kriva krize imati
najverovatnije oblik slova W.
Ključni razlog se nalazi u veoma brzom rastu spoljnog duga i rizika zemalja
Evro zone, i interakciji fiskalnog opterećenja, održivosti i visine javnog duga,
posebno zemalja PIIGS‐a (Portugalija, Italija, Irska, Španija, Grčka), sa izraženim
finansijskim slabostima, gubicima bankarskog sektora, smanjenjem kreditnog
rejtinga i povećanjem cene zaduživanja u obveznicama i smanjenjem ukupnog
obima investicija i potrošnje. I pored intenzivnih napora za rešavanje krize, očekuje
se da će većina privreda Evro zone ponovo zapasti u recesiju 2012. godine, jer su se
manje‐više iscrpili efekti preduzetih antikriznih mera, a preduzimanje sličnih je
limitirano izrazitom dužničkom krizom i neprihvatljivo visokim deficitom
državnog budžeta članica Evro zone. Osim efekata finansijskog i
spoljnotrgovinskog prelivanja recesije iz EU, na usporavanje rasta svetske
privredne značajno utiču i slabosti drugih ekonomija, kao što su: spor rast BDP‐a i
pad kreditnog rejtinga, potrošnje i investicija u SAD; ekonomsko usporavanje
zemlja BRIC‐a; smanjenje svetske industrijske proizvodnje usled poremećaja
snabdevanja izazvanih zemljotresom u Japanu; nužnost fiskalne konsolidacije u
SAD i Japanu; geopolitička previranja i rizici na Severu Afrike, Bliskom i Srednjem
Istoku; visoke cene energenata i sirovina. Na recesiju u brzo rastućim ekonomijama
i ekonomijama u razvoju značajnog uticaja će imati i pogoršanje spoljnog okruženja
i usporavanje izvozne tražnje u razvijenim ekonomijama, kao i slabljenje unutrašnje
tražnje, rast inflacije i nestabilnosti valutnih tržišta ovih ekonomija.
Ekonomska kriza rapidno je redukovala strane direktne investicije. U 2007.
godini ukupne SDI su iznosile 1.969 milijardi dolara, u 2008. su smanjene na 1.744
milijardi dolara, a zbog dramatičnog ubrzanja krize u 2009. i 2010. godini, SDI su