institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Efekti reformskih procesa i regulatornog okruženja na bankarski sektor Srbije 269
Izvor [7]
Tabela 1 Relativni pokazatelji poslovanja banaka
Pokazatelji 31.12.2001. 31.12.2000.
Koeficijent adekvatnosti kapitala (min. 8%) 21,9 0,7
Odnos kratkoročnih plasmana i izvora (≥100%) 138,4 138,0
Odnos devizne pasive i devizne aktive (95‐105%) 94,3 96
Koeficijent velikih i najvećih mogućih kredita
(max. 80%)
233,3 3928,9
Koeficijent udela u kapitalu preduzeća (max. 15%) 6,0 17,9
Koeficijent udela u kapitalu banke i dr. fin. inst.
(max. 51%)
5,2 33,3
Koeficijent plasmana u osnovna sredstva (max. 20%) 33,1 149,8
Na osnovu prezentirane tabele može se zaključiti da je, u odnosu na 2000.
godinu, značajno poboljšana usklađenost poslovanja banaka u pogledu
adekvatnosti kapitala, velikih i najvećih mogućih kredita, učešća u kapitalu
preduzeća i plasmana u osnovna sredstva.
Proces privatizacije banaka započeo je 2004. godine, dok je internacionalizacija
naročito intenzivirana u periodu 2004‐2007. godine, kada je došlo do značajnog
opadanja učešća domaćih (privatnih i državnih) banaka u odnosu na strane,
posmatrano sa aspekta broja banaka, kapitala i visine aktive. Ulazak stranih
banaka, kao i strane direktne investicije u bankarski sistem Srbije uslovili su
konkurentnije ponašanje banaka, povećali raspoložive izvore finansiranja i
efikasnost ukupnog bankarskog sektora [19, str. 130]. Zaključno sa decembrom
2010. godine, od ukupnog broja banaka koje posluju u Srbiji (33), dvadeset i jedna
je u većinskom vlasništvu stranih akcionara, četiri u većinskom vlasništvu domaćih
fizičkih i pravnih lica i osam u većinskom vlasništvu Republike Srbije.
Što se tiče tržišnog učešća, bankarski sektor Srbije još uvek je nedovoljno
koncentrisan. Na kraju četvrtog kvartala 2010. godine samo su dve banke ‐ Banca
Intesa i Komercijalna banka imale tržišno učešće veće od 10%, konkretno 14,2% i
10,1%, respektivno [13]. Tržišna struktura predstavlja, u kombinaciji sa
konkurencijom, faktor rasta efikasnosti i stabilnosti bankarskog sistema i
ekonomskog razvoja svake zemlje. Zbog toga se može očekivati da će se
internacionalizacija bankarskog sektora Srbije nastaviti, uz spajanja i pripajanja,
kako bi došlo do ukrupnjavanja bankarskog kapitala, izraženije konkurencije i
obaranja troškova zaduživanja [20, str. 174].