institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

More documents

Recommendations

Info

232 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije povećava kreditna sposobnost preduzeća, može biti i uslov, odnosno neophodan element obavljanja samog izvoznog posla (koji se može finansirati u svim fazama, počevši od same pripreme proizvodnje za izvoz, a ne samo u finalnoj realizaciji izvoznog posla). Može se desiti da ponuda izvoznog preduzeća, iako sadrži nižu cenu, ne bude prihvaćena od strane inostranog partnera jer on nema dovoljna likvidna sredstva, a izvoznik nije u mogućnosti da mu ponudi povoljnu finansijsku konstrukciju posla. Takođe se može desiti da ponuda izvoza, iako sadrži visoku cenu, zahvaljujući tome što sadrži i povoljnu finansijsku konstrukciju koja uključuje povoljne kreditne linije i povoljne rokove plaćanja, bude prihvaćena od strane inostranog kupca. Ova vrsta podrške se, stoga, javlja i kao bitan faktor konkurentnosti i nastupa preduzeća na međunarodnom tržištu. Posebno je značajna za preduzeća koja izvoze robu velike vrednosti, gde je odobravanje dugih rokova otplate inostranim partnerima veoma bitno. Ovaj vid podrške, tako, može biti i neophodan uslov odvijanja izvoznih poslova. Uloga ovog vida podrške za preduzeća je naročito značajna i u inicijalnim fazama početka poslovanja, u fazama prodora na nova tržišta i pogotovo tržišta sa povećanim rizikom. U gotovo svim zemljama u svetu formirane su institucije koje pružaju razne vidove finansijske podrške izvoznicima. Početkom dvadesetprvog veka, u svetu postoji preko 200 institucija za finansiranje izvoznih poslova u preko 100 zemalja [9, str. 1] i njihov doprinos izvoznim poslovima je ogroman. Institucije finansiranja izvoznih poslova u svetu U svetu postoji veliki broj institucija finansiranja izvoznih poslova, pogotovo u razvijenim zemljama, koje su odavno shvatile značaj razvoja ovakvih institucija i imale najveće mogućnosti za njihovo osnivanje, i u kojima se pojavljuju još početkom XX veka. Prva institucija za finansiranje izvoznih poslova osnovana je 1919. godine u Velikoj Britaniji pod nazivom Odeljenje za garantovanje izvoznih kredita (Export Credits Guarantee Department ‐ ECGD [5]), a reorganizovana je 1930. godine. Odeljenje je državna institucija koja ima za cilj da kroz kreditiranje izvoza pomogne britanskim izvoznicima u plasmanu roba i usluga. Pored toga, kroz pružanje garancija, osiguranja i reosiguranja protiv gubitaka, pomaže britanskim izvoznicima kao i britanskim firmama da investiraju u inostranstvu. Delatnost ove britanske institucije uključuje: osiguranje britanskih izvoznika protiv neplaćanja od strane njihovih inostranih kupaca, pomoć inostranim kupcima da kupe robu ili usluge od britanskih izvoznika davanjem garancija za bankarske kredite kojima će da finansiraju ove kupovine, kao i osiguranje britanskih investitora od političkog rizika na inostranim tržištima.
Institucije finansiranja izvoznih poslova 233 Tokom protekle decenije ECDG je obezbeđivala godišnje garancije u vrednosti koje su dostizale i do gotovo 4 milijarde funti sterlinga, dok je samo tokom 2010‐ 2011. godine podržala izvoz i investicije kroz izdavanje ili obnavljanje garancija i osiguravajućih polisa sa ukupnom vrednošću od gotovo 3 milijarde funti sterlinga. Time su podržani izvozni poslovi britanskih preduzeća u 32 različite zemlje, dok je broj izdatih garancija i osiguravajućih polisa iznosio 198 [6, str. 13]. Posmatrano po sektorima, ECGD je pružila podršku preduzećima u velikom broju sektora, kao što su: građevinarstvo, nafta i gas, energetika, zdravstvena zaštita, vodoprivreda, petrohemija, prerađivačka industrija i automobilska industrija [6, str. 16]. U poslednjem periodu, nakon svetske ekonomske krize iz 2008. godine, podrška ECGD je pružena preduzećima u značajno većem broju sektora nego u prethodnom periodu, kada je ona bila usmerena na avio‐industriju i građevinarstvo. Razlog je bio taj što su se mnoga preduzeća, koja prethodno nisu koristila podršku ECGD, usled otežanih uslova na tržištu privatnih kredita i osiguranja, u uslovima finansijske krize, prijavila za ovu podršku. Izvor [6] Slika 1 Podrška ECDG izvoznim poslovima preduzeća u Velikoj Britaniji (milioni funti sterlinga) 2010‐11 2009‐10 2008‐09 2007‐08 2006‐07 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 U uslovima globalnog ekonomskog pada i krize, porasla je tražnja za zvaničnom kreditnom podrškom izvozu. Zato su se mnoga preduzeća, i ona koja do tada nisu, okrenula ka institucijama finansiranja izvoznih poslova kao izvoru podrške koji će da ublaži jaz kreiran usled smanjene mogućnosti pozajmljivanja od komercijalnih banaka i na tržištu kapitala. Za preduzeća, ovu bitnu, podržavajuću ulogu u Velikoj Britaniji imalo je Odeljenje za garantovanje izvoznih kredita (ECGD). Najvažnija institucija za finansiranje izvoznih poslova u SAD je Izvozno‐ uvozna banka Sjedinjenih Država (Export‐Import Bank of the United States ‐ Ex‐Im
Page 1 and 2:
INSTITUCIONALNE PROMENE KAO DETERMI
Page 3 and 4:
SADRŽAJ Predgovor ................
Page 5 and 6:
PREDGOVOR U ovom Zborniku objavljuj
Page 7 and 8:
NEOPHODNOST PRIMJENE INSTITUCIONALN
Page 9 and 10:
Neophodnost primjene institucionaln
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17:
Page 20 and 21:
14 Institucioanlne promene kao dete
Page 22 and 23:
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 34 and 35:
Page 36 and 37:
Page 38 and 39:
Page 40 and 41:
Page 42 and 43:
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
Page 48 and 49:
Page 50 and 51:
Page 52 and 53:
Page 54 and 55:
Page 56 and 57:
Page 58 and 59:
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 67 and 68:
ZNAČAJ EKONOMIJE KONVENCIJA ZA EKO
Page 69 and 70:
Značaj ekonomije konvencija za eko
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
100 Institucioanlne promene kao det
Page 108 and 109:
Page 111 and 112:
INDUSTRIJA SRBIJE - DRUGI TALAS GLO
Page 113 and 114:
Industrija Srbije - drugi talas glo
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
Page 161 and 162:
INVESTICIONI AMBIJENT KAO DETERMINA
Page 163 and 164:
Investicioni ambijent kao determina
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189: 182 Institucioanlne promene kao det
Page 219 and 220: VELIČINA I OTVORENOST PRIVREDE KAO
Page 221 and 222: Veličina i otvorenost privrede kao
Page 235 and 236: INSTITUCIJE FINANSIRANJA IZVOZNIH P
Page 237: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 241 and 242: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 253: Institucije finansiranja izvoznih p
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Page 292 and 293:
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Page 306 and 307:
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Page 320 and 321:
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
Page 333 and 334:
ULOGA JAVNE REVIZIJE U PREVAZILAŽE
Page 335 and 336:
Uloga javne revizije u prevazilaže
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343:
Page 347 and 348:
Institucioanlne promene kao determi
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
show all

institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?