institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

322 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
drugim zemljama EZ. Nakon toga se prešlo na tzv. sistem harmonizacije
(Harmonization Approach) koji je podrazumevao usvajanje propisa za svaki
pojedinačni proizvod, ili komponentu, čime su se harmonizovala nacionalna
zakonodavstva u ovoj oblasti. Ovaj sistem je kasnije nazvan „stari pristup“ (Old
Approach) i obuhvatao je trećinu robe kojom se trgovalo u EU.
Da bi se harmonizaovalo zakonodavstvo iz oblasti tehnikih propisa i
standarda na nivou EU formiran je Evropski odbor za standardizaciju (CEN) i
Evropski elektrotehnički odbor za standardizaciu (CENELEC). Time EU
internacionalizuje sistem tehničkih propisa i standrda u okviru projekta
„Memorandum o globalnom prstupu, sertifikaciji i ispitivanju“ (eng. A Global
Approach to Certification and Testing Quality Measures for Industrijal Products).
Reč je o ʺNovom pristupu sistema kvaliteta u EU „poznatijem kao“ „Evropska
vizija kvaliteta“ [6, str. 147]. Uvodi se CE‐znak kao oznaka za evropsku
usaglašenost kvaliteta (eng. Conformitee European‐CE znak). Zemlje koje planiraju
da izvoze na tržište EU moraju kroz CE‐znak da dokažu da je njihov proizvod u
skladu sa evropskim direktivama (bezbedonosnim i zdravstvenim).
„Novi pristup“ (New Approach), usvojen je, u okviru sistema harmonizacije,
sa ciljem da ukloni tehničke barijere u trgovini. Na osnovu ovog principa donose se
direktive za grupe proizvoda koje određuju minimalne standarde o bezbednosti i
kvalitetu proizvoda, dok se veći deo tehničkih zahteva proizvoda prepušta
sertifikaciji od strane samog proizvođača. [17, str. 479] Do sada su usvojene 22
direktive, a ovaj sistem se odnosi na oko 17% intra‐trgovine EU) [18].
Posmatrano sa aspekta institucionalne infrastrukture može se reći da je Srbija
dobrim delom harmonizovala nacionalno zakonodavstvo iz oblasti tehničkih
propisa i standarda. U prilog tome govori i podatak, da je formiran ʺInstitut za
standrde Srbijeʺ, ʺAkreditaciono telo Srbijeʺ, ʺFond za kulturu kvalitetaʺ, a u okviru
Ministrstva ekonomije i regionalnog razvoja formiran je i ʺSektor za razvoj i
unapređenje infrastrukture kvalitetaʺ. Institut za standardizaciju Republike Srbije i
drugi državni organi, treba da podstiču domaću privredu da usvaja standarde koji
su harmonizovani sa standardima koji važe na tržištu EU i na taj način pokušaju da
poboljšaju plasman proizvoda na tom tržištu.
Poseban segment harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU
odnosi se na politiku javnih nabavki. Taj zahtev nije se slučajno našao na
dnevnom redu, već s razlogom, ako se ima u vidu da je učešće javnih nabavki u
BDP EU, 2000.godine, iznosilo oko 16%. [16, str. 476] Zakon o javnim nabavkama
EU propisuje standardnu proceduru, kojom se sprečava zloupotreba i korupcija na
tržištu javnih nabavki. Ovim zakon precizira se postupak javnih nabavki kao što
su: procedure jedinstvenog tendera (single tender procedures), procedure
selektivnog tendera (selective tender procedures), oglašavanje poziva za