institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
168 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
je to jedan od preduslova doslednog pridržavanja i implementacije ustanovljenih<br />
ekoloških propisa nacionalne ekonomije i važna <strong>determinanta</strong> efikasnosti primene<br />
ekonomskih instrumenata u politici zaštite životne sredine.<br />
Transparency International, globalna organizacija za borbu protiv korupcije, već<br />
pune dve decenije publikuje „indeks percepcije korupcije, koji rangira zemlje i<br />
teritorije prema očekivanom nivou korupcije javnog sektora. On predstavlja jedan<br />
agregatni indikator koji kombinuje različite izvore informacija o korpupciji, čineći<br />
na taj način mogućim poređenje zemalja“. [11] Prema listi Transparency<br />
Internationala, na skali od 0 (visok stepen korupcije) do 10 (veoma čiste ili<br />
nekorumpirane zemlje) indeksnih poena, Srbija je od početka tranzicionih procesa<br />
do danas napredovala na polju borbe protiv korupcije, u odnosu na predtranzicioni<br />
period. 1 Međutim, podaci potvrđuju da je Srbija ostvarila relativno spori napredak<br />
u odnosu na zemlje iz okruženja i da je u narednom periodu neophodno uložiti<br />
velike napore i preduzeti krupne zahvate kako bi se smanjila percepcija o<br />
korumpiranosti Srbije. Napredak na ovom polju predstavlja suštinski element u<br />
kreiranju privlačnog investicionog ambijenta, budući da investitori, pri donošenju<br />
odluke gde investirati veliki značaj pridaju očekivanom stepenu pravne sigurnosti<br />
ulaganja, uslovima poslovanja i stepenu sudske zaštite u zemlji domaćina.<br />
Poređenjem indeksa percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI), u<br />
periodu od 2003. godine do 2011. godine za Srbiju, moglo bi se zaključiti da je<br />
investicioni ambijent tokom 2003., 2004.. i 2005. godine bio opterećen visokim<br />
stepenom korupcije, na šta ukazuje podatak da je među 133, 146 i 159 zemalja,<br />
alternativno po godinama, rangiranih po stepenu korupcije, Srbija zauzela<br />
nezavidno 97. mesto i shodno CPI (koji je iznosio 2.3, 2.7 i 2.8, alternativno),<br />
zabeležila slabe rezultate po pitanju smanjenja korupcije. Pozitivna kretanja koja su<br />
usledila u oblasti smanjenja ovog mikrorizika poslovanja nakon 2006. godine, kada<br />
je Srbija rangirana na 90. mestu (sa CPI od 3.0), nastavljena su 2007. i 2008. godine,<br />
kada je od ukupno 179 i 180 zemalja, alternativno, Srbija zauzela 79. i 85. mesto,<br />
alternativno, sa CPI od 3.4. U odnosu na 2009. i 2010. godinu (kada je od ukupno<br />
180 i 178 zemalja, alternativno, rangirana na 85. i 78. mestu, alternativno, sa CPI od<br />
3.5), Srbija je na listi Transparency Internationala zabeležila niži rang, budući da se<br />
među 86 zemalja rangiranih po stepenu korupcije, našla na 86. mestu sa CPI od 3.3.<br />
Pogoršanje ranga i ocene Srbije po pitanju smanjenja korupcije posledica je<br />
delovanja pretežno faktora internog karaktera, među kojima su spora reforma<br />
sistema pravosuđa i slabljenje institucija ostvarili presudan uticaj. „Kao glavne<br />
probleme Srbije, predstavnici Transparentnosti Srbija naveli su kršenje<br />
antikorupcijskih zakona, narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem<br />
1 Činjenica je, naime, da je 2000. godine Srbija na ovoj listi bila veoma loše rangirana, sa CPI od<br />
1.3 indeksnih poena.
Change language