institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Osnovna ograničenja modela finansiranja privrednog razvoja Srbije 81
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, razlika između ukupne
štednje i ukupnih investicija u Srbiji je povećana sa 6,7% u 2009. na 9,6% u 2010.
godini. Prateći kejnsijansku misao o značaju multiplikatora investicija u uslovima
nepotpunog korišćenja proizvodnog kapaciteta moglo bi se zaključiti da ništa u
ovome nije sporno pod pretpostavkom da se radi o investicijama u sektore koji
proizvode razmenljive proizvode. Ovo utoliko pre ako takvi proizvodi imaju
prođu na svetskom tržištu. Problem dosadašnjeg modela finansiranja razvoja u
Srbiji je taj što se najveći deo strane štednje usmeravao u finansiranje izgradnje
infrastrukture, u nekretnine i u razvoj trgovine na malo. I što je gore od toga, sve
veći deo strane akumulacije je direktno upumpavan u finansiranje najrazličitijih
oblika javne potrošnje.
Najvažniji oblik eksternih izvora finansiranja privrednog razvoja u
prethodnom periodu u Srbiji su bile strane direktne investicije. Iskustvo govori da
one rađe dolaze u zemlje sa kvalitetnim poslovnim okruženjem, jednostavnom i
transparentnom regulativom, efikasnom državnom upravom. Čini se da od svega
ovoga u Srbiji malo ima, pa treba oprezno procenjivati ulazne tokove stranih
direktnih investicija u narednim godinama.
Tabela 2. Ulazni tokovi stranih direktnih investicija u Srbiji u periodu 2007‐2010. godine
Izvor [13]
Godina 2007 2008 2009 2010
Milioni USA $ 3.439 2.955 1.959 1.329
Jedan od faktora koji će negativno delovati na priliv stranih direktnih
investicija u narednom periodu u Srbiju će nesumnjivo biti njena niska
konkuretnost na svetskom tržištu. Kao što se iz podataka iz Tabele 3 može videti,
Srbija se sa indeksom globalne konkurentnosti 3,88 u 2011. godini našla na 95.
mestu, što je značajno ispod proseka čak i zemalja Zapadnog Balkana (vrednost
indeksa globalne konkurentnsoti ove grupacije zemalja je 4,06 što bi joj obezbedilo
77 mesto na svetskoj rang listi konkurentnosti zemalja).
Ključni razlog loše konkurentske pozicije Srbije na globalnom niovu u 2011.
godini je bila niska sofisticiranost i inovativnost poslovanja. Naime, po ovom
kriterijumu Srbija je 2011. zauzela 118. mesto u svetu, što može biti posebno
problematično u sklopu analize imperativa vođenja aktivne politike razvoja u
vremenu nakon završetaka ekonomske krize i posebno politike finansiranja
privrednog razvoja.