institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

304 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
lidera. Ovakav odnos, koji veoma podseća na klasičan odnos supervizor‐
podređeni, može biti vrlo uspešan u realizaciji tekućih ciljeva organizacije, ali vrlo
retko dovodi do značajnijih promena u preduzeću. S druge strane, transformaciono
liderstvo podrazumeva inspiraciju i mobilisanje energije sledbenika radi promene
postojećeg stanja u organizaciji, uz istovremenu transformaciju samih sledbenika.
Transformaciono liderstvo se bazira na tri suštinske komponente: vizija,
energija, osposobljavanje [15, str. 203]. Ono dakle, nužno podrazumeva razvoj i
artikulaciju ubedljive vizije onog što se želi ostvariti procesom promena, uz razvoj
strategija i modeliranje ponašanja koje će dovesti do njene realizacije. Uz to,
transformaciono liderstvo zahteva angažovanje velike energije, kako lidera tako i
sledbenika, na taj način što će se od njih zahtevati veći napori i zalaganja, uz
demonstriranje sopstvene inicijative i vere u zajednički uspeh, kao i promovisanje i
nagrađivanje svih značajnijih pomaka u pravcu željenih promena. Treća
komponenta transformacionog liderstva vezana je za osposobljavanje sledbenika i
uključuje personalnu podršku i pomoć, ispoljavanje razumevanja, spremnosti da se
podele osećanja sa članovima organizacije, i, što je posebno značajno, izražavanje
poverenja u njihovu sposobnost da na adekvatan način odgovore izazovima
promena.
Transformacioni lideri se pojavljuju kao vizionarske, inspirišuće figure, koje
pokreću, organizuju timove, podstiču, odaju priznanja i pružaju podršku. Oni bude
poverenje, divljenje, lojalnost i respekt, motivišući sledbenike da se angažuju izvan
granica očekivanog. Smatra se da svoj uticaj na sledbenike transformacioni lideri
ostvaruju na taj način što [1, str. 325]:
1. povećavaju njihovu svest o važnosti promena;
2. podstiču ih da svoje sopstvene interese podrede ciljevima organizacije;
3. aktiviraju njihove potrebe višeg reda.
Veruje se da je upravo sposobnost aktiviranja i zadovoljenja potreba višeg reda
(samodokazivanje, uspeh, napredovanje i sl.), ono što bitno razlikuje
transformacione od direktivnih lidera.
Jedna od svakako najvažnijih uloga transformacionog lidera, ogleda se u
kreiranju dinamične organizacione vizije, kao i u obezbeđenju većih napora i
posvećenosti članova organizacije, što se postiže koordinacijom individualnih i
kolektivnih interesa. Zbog toga se i uspeh transformacionog liderstva meri upravo
stepenom posvećenosti sledbenika viziji koju nudi lider, a koja je obrnuto
proporcionalna posvećenosti statusu quo, kao i stepenom u kome su članovi
organizacije uspeli da svoje lične interese stave u službu zajedničkih, odnosno
organizacionih ciljeva.